Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић упутио је данас одговор Клубу посланика СДС-ПДП-Листа за правду и ред, поводом њиховог захтјева за сазивање посебне сједнице Парламента Српске.
Одговор објављујемо у цијелости:
„Поштовани чланови Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ,
Поводом вашег писма у којем захтијевате сазивање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, обавјештавам вас да у складу са чланом 170. Пословника Народне скупштине Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број 66/20) сазивање посебне сједнице може затражити 28 народних посланика, односно једна трећина од укупног броја посланика, предсједник Републике, Влада, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске, кандидат за предсједника Владе и изузетно предсједник Народне скупштине уколико за то постоје нарочито оправдани разлози. Дакле, према Пословнику Народне скупштине Републике Српске ви нисте међу онима којима је дато право да могу тражити сазивање посебне сједнице.
Подсјећам вас да је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закључке у вези са неуставним дјеловањем Уставног суда БиХ, број 02/1-021-697/23 од 21. јуна 2023. године, гдје је у тачки 4 затражено од свих представника Републике Српске у институцијама БиХ да иницирају поступак доношења Закона о Уставном суду БиХ којим ће се регулисати питања организације Уставног суда, поступка пред тим судом и правно дејство његових одлука и да иницирају поступак доношења Закона о избору троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права, којим ће се прописати да најмање једног судију бира Народна скупштина Републике Српске. С обзиром на то да су српски министри на 20. редовној сједници Савјета министара БиХ, одржаној 23. августа 2023. године, представили текстове приједлога закона о Уставном суду БиХ и о престанку мандата страних судија, сматрамо да су на овај начин испоштовани закључци Народне скупштине Републике Српске.
Поред тога, Народна скупштина Републике Српске усвојила је Закључке у вези са Законом о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, број 02/1-021-727/23 од 27. јуна 2023. године, гдје у тачки 1 Народна скупштина Републике Српске захтијева да се у оквиру 14 приоритета испостављених од Европске уније приоритетно и хитно треба рјешавати питање реформе Уставног суда БиХ односно одласка страних судија и да се у оквиру те реформе усвоји закон о Уставном суду БиХ. Поред питања реформе Уставног суда БиХ приоритет треба да буде и питање затварања ОХР-а. Народна скупштина Републике Српске тражи од свих својих изабраних представника да не учествују у разговорима о рјешавању било којег од осталих приоритета ЕУ док се ова два раније наведена приоритета не ријеше.
С обзиром на то да су српски министри, као што смо већ навели, представили текстове приједлога закона о Уставном суду БиХ и о престанку мандата страних судија и да представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ и институцијама Републике Српске активно раде на затварању ОХР-а, сматрамо да су на овај начин испоштовани споменути закључци Народне скупштине Републике Српске. Три закона која су усвојена у Представничком дому ПСБиХ (која још увијек нису усвојена у Дому народа ПСБиХ), на које се позивате у вашем писму, не представљају кршење закључака Народне скупштине Републике Српске зато што је прије њиховог усвајања кроз политичке разговоре на нивоу БиХ већ постигнута начелна политичка сагласност да се приступи реформи Уставног суда БиХ и да се иде ка затварању ОХР-а.
У Закључцима у вези са уставним положајем Републике Српске и заштитом њених интереса на нивоу заједничких институција БиХ, број 02/1-021-1273/15 од 21. октобра 2015. године, у тачки 4 Народна скупштина Републике Српске захтијева од изабраних и именованих представника из Републике Српске у институцијама БиХ да остварују непосредну комуникацију са институцијама Републике Српске о свим питањима која су предмет дјеловања институција БиХ, а која се тичу уставног положаја, надлежности, те политичких, економских и других интереса Републике Српске. Овај закључак се у потпуност поштује.
Поред тога, у тачки 5 ових закључака Народна скупштина Републике Српске обавезује изабрана и именована лица са територије Републике Српске у институцијама БиХ да прије усвајања одлука и законских рјешења обавезно затраже мишљење надлежних одбора Народне скупштине Републике Српске о питањима која су од интереса за Републику Српску. Досадашња пракса је да се ова тачка реализује кроз имплементацију споменуте тачке 4, што не значи да нећемо поново указати на ову обавезу свим изабраним и именованим лицима са територије Републике Српске у институцијама БиХ.
Закључак број 02/1-021-587/21 од 30. јула 2021. године, који се односи на непостојање услова за доношење одлука српских представника у заједничким институцијама БиХ, осим у случајевима када је неопходно учешће ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске све док се не разријеши питање наметнуте допуне Кривичног закона БиХ у вези забране негирања геноцида, се такође не може сматрати прекршеним с обзиром на то да не постоји ниједна пресуда о том питању до сада.
У Закључцима у вези политичко-економске ситуације у Босни и Херцеговини, број 02/1-021-77 /22 од 1. фебруара 2022. године, у тачки 10 Народна скупштина Републике Српске сматра да је у складу са закључцима са Двадесете посебне сједнице, да представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ могу присуствовати сједницама, али на начин да у свом одлучивању уважавају ставове и одлуке Народне скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске и Предсједника Републике Српске, респективно. Овај закључак се у потпуности поштује. Представници Републике Српске прије доношења одлука у институцијама БиХ претходно се консултују са институцијама Републике Српске јер је то једини начин да се ефикасно заштите интереси српског народа и Републике Српске.
Као што видите, сви закључци на које се позивате у вашем писму се поштују и примјењују, а дигнитет Народне скупштине Републике Српске је очуван. Уосталом, закључци као политички акти омогућују Народној скупштини да креира и утиче на процесе презентујући став народа, грађана и институција, као и утицаја на међународне факторе.
Закључци, такође, могу бити мијењани или кориговани новим одлукама Народне скупштине Републике Српске, као што је то био случај и раније, у циљу очувању уставног и територијалног капацитета Републике Српске и виталног права да самостално доноси одлуке о својој будућности.
У овом случају сматрам да са даном, 28. августом 2023. године, нису потребне никакве измјене, корекције или расправа ради постизања политичких поена.
Што се тиче закона о организацији тржишта вина у БиХ, мишљење ћете добити од предсједника Законодавног одбора Народне скупштине у најкраћем могућем року.
Моје мишљење је да нема преноса надлежности јер се Законом о вину Републике Српске задржавају све надлежности дефинисане прописима Републике Српске, а да се Приједлогом закона о којем тражите изјашњење регулишу спољно-трговински односи који су у надлежности Босне и Херцеговине. Поменутим законом омогућују се заштита и бољи пласман вина у иностранству. Иако Република Српска има мањи број регистрованих произвођача вина од ФБиХ, количински преко половине извоза односи се на произвођаче из Републике Српске.
Овај закон ће бити на снази уколико се у наредних 12 мјесеци донесу правилници, а тиме је Република Српска додатно заштићена будући да нема обавезе да дā сагласност на њихово усвајање, а уколико је не да, закон се сматра неусвојеним, што значи да Република Српска у наредном периоду, у складу с нашим међусобним договором и потребама, има моћ и надлежност да одлучује о овом закону.“
