Предраг Пеки Ласица био је угледни Паљанин, спортски радник, политичар, градоначелник Српског Сарајева, велики човјек и добар супруг и отац. Данас, 25. јуна, навршава се 20 година од његовог прераног одласка.
Рођен је 6. августа 1955. године у угледној паљанској породици. Дјетињство и младост провео је у родном мјесту, гдје је завршио основну и средњу школу, а према ријечима и сјећањима његових пријатеља, био је искрен и добар друг, те је тако наставио и кроз остатак свог живота, да се понаша искрено и пријатељски према свима.
Дипломирао је на Пољопривредном факултету Универзитета у Сарајеву 1977. године, а магистрирао је 1996. године на Пољопривредном факултету Универзитета Српско Сарајево. Био је учесник Одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1996. године.
Успомену на Пекија Ласицу данас чувају његова породица, супруга Вишња, кћерка Наталија и син Александар, као и многобројни пријатељи и колеге.
Породица Пекија Ласице, у разговору за портал Катера, је открила неке детаље из Предраговог живота, односно какав је живот водио, колико је био посвећен породици и пријатељима и каква је била његова визија развоја Српског Сарајева.
Његова кћерка Наталија каже да је породица у Предраговом животу заузимала увијек посебно мјесто и то оно најважније.
– У његовом животу, сваки слободан тренутак проводио је са породицом код куће. За оно што смо посебно цијенили код њега, а бићемо једногласни, то је била љубав којом нас је обасипао, подршка коју смо безрезервно имали, сигурност и искреност. Кроз живот је корачао храбро, ширећи позитивну енергију и доброту – истиче Наталија.
Пеки са пријатељима/Фото: Приватна архива
Додаје да је њихов циљ свих ових осамнаест година да уз лијепа сјећања остваре све заједничке планове и реализују идеје.
У породици Ласица зимски спортови, односно трчање на скијама био је спорт који је доминирао, а поред скијања Пеки је волио и фудбал.
– Мој отац је био члан Смучарског клуба „Романија“, а његова одговорност, упорност и јака воља допринијели су добрим спортским резултатима. Он је 1996. године на Палама освојио прво мјесто у трчању на два километра за старије пионире на 20. Смучарском првенству БиХ. Такође, 1969. године у Травнику је освојио прво мјесто на 23. Првенству БиХ у трчању на два километра. Наредне, 1970. године освојио је треће мјесто на 24. Првенству БиХ у трчању на два километра на Игману и 1971. године прво мјесто у трчању на четири километра на 25. Републичком првенству БиХ – истиче Наталија Ласица.
Она додаје да је Пеки био активни фудбалер „Романије“ почетком седамдесетих година, те да је љубав према спорту исказивао кроз допринос у развоју спорта, изградњи спортских терена, објеката и инфраструктуре у Палама.
Пеки у фудбалском тиму „Романије“/Фото: Приватна архива
Супруга Вишња каже да је њен супруг Предраг због велике љубави према животињама и природи која окружује Пале, гдје је и рођен и одрастао, била један од разлога да упише студије пољопривреде.
– Сматрао је да спој љубави и знања може много допринијети на развоју пољопривреде, а посебно сточарства у нашем крају. Први посао дипломираног инжењера био је на Институту за пољопривреду УПИ Сарајево, а у периоду од 1986. до 1992. године био је директор Пољопривредног добра „Бутмир“ у Сарајеву – каже Вишња.
Она додаје да је Пекијева стална жеља за учењем и усавршавањем резултирала одбраном магистарског рада 1996. године на Пољопривредном факултету у Српском Сарајеву, из области Економија агрономије, након чега је изабран у звање асистента на предмету специјално сточарство.
– Јесен 2003. године требала је бити у знаку његове одбране докторске дисертације, али је прерана смрт пореметила планове, а рукопис докторске дисертације на тему Економика сточарске производње остао је неодбрањен – каже Вишња.
Исјечак из новина „Глас Српске“/Фото: Приватна архива
Ратни период је био тежак период за све са овог поднебља, па је Предраг, прво, као човјек а потом као патриота сматрао да је дужност сваког грађанина да буде на бранику отаџбине.
– Током рата је био командир вода, а потом је указом предсједника Републике Српске добио и официрски чин у Паљанском батаљону ВРС. Послије завршетка рата, дао је велики допринос у рјешавању права бораца и породица погинулих бораца – додаје Вишња.
Син Александар истиче да је завршетак рата донио мир, али и проблеме које је требало ријешити, те у Палама створити услове за живот достојне човјека и то је био разлог због чега је његов отац Предраг прихватио функцију предсједника Скупштине општине Пале.
– Након тога, 1998. године обављао је функцију предсједника Скупштине града Српско Сарајево, а затим је двије године обављао и функцију градоначелника Српског Сарајева. Значајан допринос пружио је приликом изградње Српског Сарајева у најтежим тренуцима, када је требало створити услове за останак великог броја расељеника на овим просторима – каже Александар.
Исјечак из новина „Глас Српске“/Фото: Приватна архива
Александар истиче да су његовог оца красили јака енергија и воља за завршетак свих обавеза и пројеката, који су се као изазов нашли испред њега.
– Желио је да наш град буде отворен ка Европи и свијету. Несебично се залагао за изградњу великог и модерног сједишта Универзитета у Српском Сарајеву, а највеће заслуге му се приписују за почетак радова на изградњи спортске дворане у Палама, чији завршетак није дочекао. Због тога данас ова спортска дворана носи назив по његовом надимку – Пеки – каже Александар.
Он каже да је данас Спортско-пословни центар „Пеки“познат људима са овог поднебља по Предрагу Ласици, док је гостима и спортистима из других градова и земаља потпуна непознаница.
– Да то не би остало тако, 2020. године постављена је мермерна плоча са подацима о томе ко је био Предраг Ласица Пеки и због чега се дворана тако данас зове. Занимљиво је да су многобројни спортисти, који су посјетили Пале и дворану, одушевљени причом о бившем градоначелнику и његовим подвизима – истиче Александар.
СПЦ „Пеки“ у Палама/Фото: Катера
Породица Пекија Ласице, супруга Вишња и дјеца Наталија и Александар, за крај нашег разговора за портал Катера, кажу да им много значе сва признања, што за живота, што постхумно, као и плакете, повеље и друге награде које је њихов супруг и отац добио.
– Та признања и награде нам дају наду да добра дјела, предан рад и идеје нашег Предрага нису заборављене, али још више нам значи што је наш супруг и отац остао у лијепом сјећању људима из нашег града и шире, што причају о њему, његовим дјелима, визијама и идејама, што се сјећају његовог лика и дјела, и посјећују његову „вјечну кућу“ – истиче за крај кћерка Наталија.
Биографија:
Предраг Пеки Ласица рођен је 6. августа 1955. године у Палама, а преминуо 25. јуна 2003. године у 47. години живота. Иза себе оставио је супругу Вишњу, кћерку Наталију и сина Александра.
Указом Предсједника Републике Српске Драгана Чавића постхумно је 2005. године одликован Орденом Његоша другог реда. Свети архијерејски Синод Српске православне цркве и патријарх српски Господин Павле додијелио му је Орден Светог Саве (Велики официр) другог реда.
Исјечак из новина – детаљ са сахране/Фото: Приватна архива
Постхумно је одликован Сребреним орденом Светог Свештеномученика Петра Дабробосанског који му је додијелила Митрополија дабробосанска;
Постхумно је 2008. године добио Захвалницу за интензиван привредни и урбани развој Општине Пале;
Постхумно је додијељена плакета, Правног факултета, за изградњу зграде и унапређење рада факултета;
Плакета „ Да се не заборави“, општине Источни Стари Град;
Златна плакета за изузетан допринос у развоју Града Источно Сарајево (17.9.2019. године).
