Насловна Најновије У егзодусу народа Западне Славоније прије 29 година убијено готово 300 Срба

У егзодусу народа Западне Славоније прије 29 година убијено готово 300 Срба

56
0

Хрватске оружане снаге су 1. маја 1995. године извршиле агресију, под кодним називом „Бљесак“, на српску област Западна Славонија у саставу Републике Српска Крајина /РСК/ у којој је у вријеме када је ова област била под заштитом УН убијено скоро 300 Срба, од којих 40 одсто цивила, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“.

„Веритас“ је указао да нико није одговарао за ова убиства, пљачку, уништење имовине, злостављање заробљеника и протјеривање становништва.

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје „штићенике“ на милост и немилост агресору.

„Сјећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, народ Западне Славоније кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” на ријеци Сави, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су клани или гажени тенковским гусјеницама“, навео је „Веритас“.

Godišnjica akcije "Bljesak": 25 godina od protjerivanja 15.000 Srba »  Zvornik Danas

У овој акцији су, према „Веритасовим“ подацима, погинуле и нестале 283 особе, од којих 40 одсто цивила – 114.

Међу жртвама је 56 жена, осморо дјеце до 14 година и 75 особа старијих од 60 година, а међу несталима је још 109 особа, међу којима 46 цивила, укључујући и 23 жене.

Највише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје дјеце, те Пакленица са 20 жртава.

Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко и његова супруга Анђелија са дјецом Гораном /11/ и Горданом /8/, те Милутин и његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана /7/.

Већина од 1.450 припадника Српске војске Крајине заробљено је на превару уз помоћ заштитних снага УН, и прошли су тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.

Хрватски судови су осудили велик број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за сваковрсне ратне злочине, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, док је неколико десетина заробљеника прошло вишегодишње специјалне тортуре злогласног логора „Лора“ у Сплиту.

Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена.

Хрватска је игнорисала Резолуцију 994 Савјета безбједности УН, којом је затражено да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.

Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што Хрватској ни Савјет безбједности никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију управо на заштићену зону организације којој је и сама припадала.

Насупрот томе, Хашко тужилаштво, је већ 25. јула 1995. године оптужило тадашњег предсједника Републике Српске Крајине Милана Мартића да је 2. и 3. маја 1995. године „за одмазду издао наређење војним органима крајишких Срба да гранатирају Загреб“, усљед чега је погинуло шест цивила.

За то што се „није придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“, Хашки трибунал је правоснажно осудио Мартића на 35 година затвора.

Влада Хрватске је 2021. године одбила замолницу из Тужилаштва БиХ о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији „Бљесак“, што је иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбједности Бањалука из 2006. и 2007. године.

Са друге стране, у марту 2020. године загребачки Жупанијски суд у одсуству је осудио Мартића на седам година затвора, и командатна Српске војске Крајине Милана Челекетића на 20 година затвора због „осветничког ракетирања и гранатирања хрватских градова /Загреба и Карловца/ након војно-редарствене акције „Бљесак“.

При томе, истиче „Веритас“, испаљивање ракета наређено је током извођења хрватске агресије и као упозорење агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН, а пресуду је потврдио и Врховни суд Хрватске 5. јула 2023. године.

„Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 29 година постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?“, упитао је „Веритас“.

ИЗВОРсрна, фото илустрација РТРС
Претходни текстВлада Српске наставља са мјерама за унапређење положаја радника
Сљедећи текстДрагу Митровића исти непријатељи клали два пута у два рата