У Текеришу је данас обиљежена 112. годишњица Церске битке, а државну церемонију полагања вијенаца код Споменика церским јунацима предводила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, која је подсјетила на вријеме у којем се Србија нашла пред једним од најтежих испита у својој историји и на значај побједе која је одјекнула далеко изван њених граница.
На мјесту на којем су прије 112 година исписане странице српске историје, вијенци су положени у част хиљада војника који су животе дали за отаџбину, а министарка је навела да постоје датуми којима се мјере почеци и завршеци одређених догађаја, али и они којима се мјере карактери и судбине једног народа.
– Такав је био тај 23. јул, када је барон фон Гизл дошао да преда српској краљевској влади ултиматум који је срочен тако да на њега не би пристала ниједна слободна и независна држава, верујући да ће у одбијању српске краљевске владе наћи сигуран разлог да Краљевини Србији објаве рат и да читав свет и целокупно човјечанство увуку у велике сукобе огромних размјера и великог броја жртава – рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Подсјетила је да је Србија тада одговорила потврдно на готово све захтјеве, осим на један – није пристала да се на њеној територији одвијају истраге судске и полицијске без њених надлежности.
– Тада се пред испитом нашао управо тај карактер наше нације: да ли смо нација и народ или смо скуп појединаца, да ли смо вазали или смо држава и да ли смо били спремни да на коцку ставимо вишевјековну борбу наших предака који су државу обнављали и коју ми тог часа нисмо смели да поново изгубимо – рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Како је навела, 28. јула, након што је истекло 48 часова које је Аустроугарска понудила као крајњи рок, објавили су Србији рат.
– Непријатељ је имао задатак да Србију збрише са лица земље, да је испише из историје за само један дан. Аустроугарска команда, и прије него што је кренула у напад, већ је прогласила побједу. Али онда се, драга браћо и сестре, догодио Цер – навела је Ђурђевић Стаменковски.
Подсјетила је да су из Европе стизале горке вијести, Нијемци су већ продирали кроз Белгију да умарширају у Француску, савезници су трпјели поразе.
– Али се одавде, са славног Текериша, пронијела вијест да непријатељ није баш тако несаломив и непобједив, упркос чињеници што је био далеко бројнији и спремнији. Србија је изашла из балканских ратова са изнемоглом и гладном војском, потрошене су наше залихе у магацинима, нисмо стигли да нове бојеве припремимо. Сачекали су нас нови удеси и нова страдања, али овде, на овом мјесту, показали смо оно што каже наша епика и наша етика: бој не бије светло оружје, већ га бије срце у јунака – нагласила је Ђурђевић Стаменковски.
Она је нагласила да је ту на Церу, свака кућа дала по једног јунака – оца, сина, брата.
Церска битка, вођена у августу 1914. године, била је прва велика победа савезника у Првом свјетском рату и један од најзначајнијих догађаја српске војне историје.
Послије само неколико дана борби, српска војска успела је да потисне бројније и технички надмоћније снаге Аустроугарске преко Дрине и Саве.
