Протојереј-ставрофор Бошко Тошовић, изјавио је да је Свети Варнава /Настић/ остао симбол отпора комунизму и свједочанство истрајности у вјери, те да његов живот и страдање треба да буду примјер данашњим генерацијама.
Тошовић, који је старјешина храма у Источном Сарајеву посвећеног овом српском светитељу, подсјетио је да је Варнава, када је желио да се замонаши, тражио савјет од Светог владике Николаја Велимировића, док га је у монашки чин поставио митрополит Петар Зимоњић.
Свештеник Тошовић је Срни рекао да је од Светог Варнаве током Другог свјетског рата тражено да прихвати функцију у хрватској православној цркви, али да је он то одбио.
„Анте Павелић је од њега тражио да буде свештеник, а послије и поглавар хрватске православне цркве, 1942. године. Варнава је рекао да је он православни монах и да не може да буде у некој политичкој вјештачкој творевини, јер цркву не праве људи на тај начин. Црква је Христова“, навео је свештеник Тошовић.
Он је истакао да је Свети Варнава због свог става касније био изложен притисцима и оптужбама комунистичке власти.
„И ми видимо сада, у тим покушајима убијања духа српског и православног, како је Тито изричито хтио да по тој идентитетској политици убије српски дух у смислу националног и вјерског осјећаја“, рекао је отац Тошовић.
Према његовим ријечима, комунистичка власт настојала је да дискредитује угледне Србе који су имали повјерење народа, па је тако и Светог Варнаву оптужила за „злочин издаје земље, слабљење војне и економске моћи државе, ширење националне и вјерске мржње и непријатељску пропаганду кроз проповиједи које је држао у сарајевској Саборној цркви“.
„Комунистичка власт хтјела је да маргинализује сваког угледног Србина који је имао повјерење у народу и истицао се својим говором, понашањем, поштењем, образованошћу и честитошћу, какав је био Свети Варнава, па су и за њега рекли да је сарађивао са усташама“, навео је свештеник Тошовић.
СУЂЕЊЕ СВЕТОМ ВАРНАВИ – ПОЛИТИЧКО-ИДЕОЛОШКА ФАРСА
Говорећи о суђењу Светом Варнави, отац Тошовић оцјењује да је ријеч о политичко-идеолошкој фарси, наводећи да су међу оптужбама биле и тврдње о шпијунажи.
„Он је своју сестру Добрилу учио енглеском језику, јер је он рођен у Илиноису и као дијете је знао енглески. У оптужници му је било да он припрема англосаксонску инвазију и да знају енглески језик“, рекао је протојереј-ставрофор Тошовић.
Он је додао да је као аргумент за наводну шпијунажу кориштена чињеница да је Варнава угостио возача једне хуманитарне организације која је након рата достављала помоћ у храни, одјећи и лијековима.
Према његовим ријечима, постојала су и свједочанства да је Свети Варнава помагао у проналажењу и сахрањивању страдалих, али то, како је навео, није било дио оптужнице.
Свештеник истиче да је Свети Варнава био изузетно образован човјек, најбољи студент Богословског факултета у Београду, спортиста и гимнастичар, да је свирао виолину и познавао језике.
„Таквог човјека ниси могао не примијетити иако је био тихог живота, нешто попут патријарха Павла“, указао је отац Тошовић.
Он је навео да је Варнава на суђењу остао миран и непоколебљив.
„И онда тужилац њега пита: `Да ли радите против државе?`, а Варнава одговара: `Ја служим, ја се бринем о душама људи и борим се против гријеха. И не чекам никакве англосаксонце, нити било чије тенкове, већ чекам други Христов долазак`“, подсјетио је свештеник Тошовић.
Он је оцијенио да је управо таква личност Светог Варнаве сметала комунистичком систему.
„Такав Варнава је сметао погледу на свијет који је доносио комунизам. Он је био кочница јер је њихова борба била против истине, нације и вјере“, рекао је отац Тошовић.
СЈЕЋАЊЕ БЕЗ ОСВЕТЕ
Он наводи да је Свети Варнава након рата боравио под строгим надзором у више манастира, а да је на крају преминуо под сумњивим околностима у манастиру у Беочину, након што је отишао да поправи зуб.
„Морамо да радимо на томе да приближимо личност Светог Варнаве, ради њега самог што смо му дужни, а и ради тога што је то поучно“, поручио је он.
Нагласио је да Црква не његује сјећање на страдање ради освете.
„Наша православна црква не свети се никоме. И не позивамо да то памћење буде да било кога сатанизујемо, али је оно позив да освијестимо себе, овога живота и будућег живота“, поручио је свештеник Тошовић.
СВЕТОГ ВАРНАВУ ТРЕБА ПРИБЛИЖИТИ НАРОДУ
Према његовим ријечима, Свети Варнава треба да буде примјер кроткости, интелигенције, разума и изграђивачког духа.
„Он је својим понашањем потпуно деконструисао ту оптужбу и учинио је смијешном“, каже старјешина Храма Светог Варнаве.
Он сматра да овај храм на Врањешу треба да буде мјесто на којем ће се његова личност и дјело приближавати народу.
„Бог је драги њега прославио. Храм њему посвећен налази се на предивном мјесту. Народ гради цркву, црква изграђује народ“, рекао је свештеник Тошовић.
Он је истакао да није довољно имати позлаћене храмове ако они не служе својој духовној функцији и да Црква треба да буде на корист народу и да својим животом свједочи вјеру.
