Пише: Срђан Јеремић
Сада у Илијашу има 60-ак српских домаћинстава, односно око 120 људи. Када сам дошао 2014. године било је 160 домаћинстава, што значи да је око стотину огњишта угашено за непуних десет година.
Храм Светог пророка Илије у Илијашу, чија би обнова требала бити окончана до августа, ускоро ће у овом мјесту остати једини свједок живота Срба којих је прије протеклог рата било више од 50 одсто.
Парох илијашки јереј Божидар Тановић рекао је Срни да ће Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом 2. августа, на Илиндан, освештати обновљени Храм.
Он је испричао да је Храм уз помоћ вјерног народа илијашког краја изграђен за свега двије године од 1879. до 1881. године, што је за то вријеме био подухват вриједан дивљења.
Парох Тановић је рекао да је Храм саграђен на мјесту гдје се налазила црква брвнара, о чему свједоче записи које посједују, као и да је током радова на спољашњем уређењу Храма пронађен камени под некадашње цркве.
– Тај под смо сачували и, ако Бог да, у плану је да од тога направимо једну врсту музејског експоната, као што је то урађено и у манастриру Тврдош. То ће бити свједочанство да црква на овом мјесту није саграђена тек 1881. године, већ да су на овим просторима православни хришћани живјели и молили се Богу много раније – нагласио је парох Тановић.
Према његовим ријечима, прва велика обнова Храма је била 1967. године, када је урађена пикована кулир фасада и стари кров замијењен бакарним.
Парох Тановић се присјетио да је након потписивања Дејтонског мировног споразума и огромне жртве коју је српски народ уложио у одбрану Илијаша, ово мјесто припало Федерацији БиХ, након чега је кренуо егзодус Срба.
– Муслимански екстремисти су 28. јуна 1996. године навукли гуме и отпад у цркву и запалили је. Милошћу Божијом у Илијашу је био стациониран грчки мировни контигент. Њихови војници су примијетили пожар и угасили га и спасили цркву од потпуног уништења – испричао је свештеник Тановић.
Он је истакао да је само чудо да није изгорио дио иконостаса који је насликао најчувенији иконописац и сликар из БиХ Спиридон Шпиро Боцарић.
Парох илијашки је појаснио да је Црква Светог пророка Илије остала са нагорјелим и огарављеним зидовима и иконостасом до постављења сталног пароха илијашког јереја Предрага Мосала, који је 2004. године почео да чисти и сређује храм, да би 2008. године извршио унутрашње чишћење, обијање старог малтера, малтерисање зидова, али је због недовољних средстава на томе и стао.
– Са свеобухватном обновом почели смо 2014. године. Осим цркве обновили смо и два парохијска дома, мањи је саграђен 1875. године и у њему је све до 30-их година прошлог вијека била прва школа у Илијашу, када је саграђен већи објекат који је био у функцији до 50-их и 60-их година – нагласио је парох илијашки.
У првом дијелу обнове, навео је он, урађен је под у Храму, а током прошле године је замијењена комплетна кровна конструкција и кров, који је усљед ратних дејстава тешко оштећен.
– Ове године смо замијенили столарију, урадили дренажу и одвод за отпадне воде око цркве и сада радимо на спољашњем изгледу, на фасади и околном уређењу порте храма. По идејном рјешењу, које је владика /Хризостом/ благословио, велики дио фасаде се обложе каменом, а преостали малтером и фасадом. То све иде спорије и доста је скуплје – појаснио је јереј Тановић.
Према његовим ријечима, комплетна обнова Храма Светог пророка Илије коштаће око 300.000 КМ.
– Највише средстава за обнову Храма обезбиједиле су комшије Бошњаци. Много нам је помогао бивши министар за избјегла и расељена лица Федерације БиХ /ФБиХ/ Един Рамић, општина Илијаш са начелником Акифом Фазлићем. Домаћински су нам помогли илијашки привредник Алмир Халиловић и његова супруга, а није изостала ни несебична подршка привредника из Источног Сарајева Драгана Остојића – навео је свештеник Тановић.
Он је позвао све људе који су у могућности да помогну да храм заблиста пуним сјајем до Илиндана.
Јереј Тановић напомиње да је према попису из 1991. године у Илијашу живјело 45 одсто Срба и 10-ак одсто Југословена, од којих је већина била српске националности, што указује да је тај проценат прелазио 50 одсто.
Међутим, додао је он, након потписивања Дејтонског мировног споразума људи се расељавају широм Републике Српске и свијета, а највећи број се населио у Бијељини, гдје имају јаку заједницу окупљену око Удружења пријатељи Илијаша, које баштине традицију окупљања и сјећање на Храм и своје родно мјесто.
– Сада у Илијашу има 60-ак српских домаћинстава, односно око 120 људи. Када сам дошао 2014. године било је 160 домаћинстава, што значи да је око стотину огњишта угашено за непуних десет година. С обзиром на то да дјеце готово и нема, у ближој будућности Срба у Илијашу више неће бити јер овдје живе углавном пензионери – рекао је парох илијашки.
То значи, нагласио је јереј Тановић, да ће црква Светог пророка Илије остати једини свједок присуства Срба у Илијашу, што је судбина већине храмова на подручју Федерације БиХ.
