Дан републике се славио 29. новембра и био је један од пет државних празника у бившој Југославији.
Празновао се два дана и то све до 2002. године када је укинут одлуком Савезне скупштине.
Овим датумом заправо се обиљежавало Друго засједање АВНОЈ-а у Јајцу у БиХ 1943. године, када је, под вођством Комунистичке партије Југославије, донијета одлука о формирању државе федералног устројства, Југославије, као и уставотворне скупштине двије године касније, када јој је дат назив Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ).
На чувеном Другом засједању АВНОЈ-а пре године била су присутна 142 делегата, а председавао је предратни предсједник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар.
АВНОЈ је тада конституисан као законодавно и извршно представничко тијело Југославије док је као највиши извршни и орган народне власти конституисан Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обиљежја народне револуционарне владе.
Поништене су све одлуке и обавезе које је донијела дотадашња влада и она је, заједно са Петром II Карађорђевићем, прогнана из земље.
Тада су словеначки и хрватски делегати у Јајцу наступали као представници посебних држава, а Словенија је имала посебне захтјеве око граница и језика.
Србија није имала своју делегацију, већ су по јединицама насумично прикупљени српски борици, и они, по мишљењу историчара, нису имали неке посебне захтјеве.
Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додијељена је титула „маршал Југославије“, на основу приједлога који је поставила словеначка делегација.
Након завршетка рата – од 1945. године, тај датум је прослављан као Дан Републике и био је један од највећих државних празника у некадашњој СФРЈ, који је свечано обиљежаван широм земље.
На овај дан су се пјевали хвалоспјеви Титу , у домовима културе су се одржавале приредбе, а ђаци прваци су постајали пионири. Посљедња генерација пионира рођена је 1982. године. Многима је, ипак, прва асоцијација на овај празник, рано устајање и одлазак на свињокољ. Због опште еуфорије која је пратила овај дан, славили су га и они који нису били велики љубитељи Тита и социјализма.
Занимљивост везана за овај празник је да је наставио да се празнује и након распада СФРЈ.
Послије распада СФРЈ Дан републике је престао да се обиљежава у скоро свим некадашњим републикама, а од краја деведесетих је прослављан само у Србији, све до његовог званичног укидања, 14. новембра 2002. године, одлуком Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.
Празник се прослављао са истим значењем све до 1997. године, када је услед јавних критика да се годинама уназад обиљежава празник државе која више не постоји преименован у сјећање на 29. новембар 1945., дан када је Југославија формално престала да буде монархија и постала република.
Овај датум је посљедњи пут био нерадан 2001. године, преноси Данас.
