Сјећање на Стари Брод и сва српска стратишта за Србе представља највећу, болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју је дужан да учи, памти и преноси на будуће генерације, истакао је данас начелник општине Вишеград Младен Ђуревић.
Ђуревић је истакао да се сјећањем на ове злочине показује да су такве жртве вриједне достојанственог помињања и вјечног памћења страховитог страдања.
„Морамо да сачувамо и живот Републике Српске, а наш највећи интерес је да сачувамо мир и да нам се више никад не понове страдања, попут овог у Старом Броду“, поручио је Ђуревић.
Он је истакао да је морална и цивилизацијска обавеза сјећати се страшног злочина у Старом Броду прије 82 године како се тако нешто никада више никоме не би поновило.
Свештеник Саво Тривковић рекао је да је Стари Брод постао Нојев брод за све оне који су са тог мјеста принијели Господу мученичке душе.
„Како теорије падају са идеологијом тако је из комунистичко-марксистичког мрака васкрснуо живот и сјећање на Христове старобродске мученике. Пуноћа и савршенство се испуњава на један апсурдан начин, кроз одрицање од свега онога што човјек јесте и што има“, истакао је свештеник Тривковић.
Свештеник је нагласио да је српски народ поред културе сјећања дужан да својим животом свједочи о прошлости, достојно да живи садашњост и есхатолошки спозна будућност.
У Старом Броду код Вишеграда данас обиљежене су 82 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске и Подрињске регије, које су убиле усташе предвођене Јуром Францетићем.
Обиљежавању су присуствовали и изаласник предсједника Републике Српске и српског члана предсједништва Бошко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, начелници општина Соколац и Ново Горажде, Милован Бјелица и Мила Петковић, историчар Милош Ковић, представници борачких организација Горњодринске регије.
Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Један број људи се утопио у ријеци Дрини, бјежећи од усташа.
Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године.
У Старом Броду је у освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.
У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством. Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић и Спасоје Албијанић.
