Професор на Катедри за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић рекла је да је са БХРТ-а гледаоцима упућена порука да је оно што је написано ћирилицом непожељно на овом заједничком јавном сервису и да би управа телевизије на ово морала да реагује.
Бабићева је истакла да је поређење слова ћириличног писма са хијероглифима, како их је у емисији назвао новинар БХРТ-а Елвир Буцало, било у негативном контексту, те да би морале постојати неке санкције за то.
– Моје мишљење је да би управа БХРТ-а, с обзиром на то колико се подигло полемика и упућено критика на рачун промовисања ћирилице у Републици Српској, морала да реагује на оне који се јавно играју и иживљавју на гледаоцима у БиХ, а посебно на онима који су се нашли увријеђени, међу којима сам и ја – истакла је Бабићева за Срну..
Она је истакла да је то доживјела негативно, као припадник српског народа и неко коме ћирилица не представља тако „негативно одређене хијероглифе“, како је то представио новинар БХРТ-а.
Према њеним ријечима, Буцало се обратио омаловажавајућим тоном, експресивно обојеним, са негативном поруком, да је оно што је написано ћирилицом непожељно на БХРТ-у.
– Ово је једна негативна порука, порука онима који се идентификују са ћириличним писмом као својим националним писмом. То је за водитеља БХРТ-а један контекст који се њему не допада, што је изражено и начином на који је то рекао – рекла је Бабићева.
Она је истакла да је још трагичније што се ово десило на заједничком јавном сервису, дакле свих који живе у БиХ и на ком се мора више поштовати право на српски језик и његову употребу.
Бабићева је нагласила да је питање писма актулено у БиХ, што показује и полемика у вези са Законом о заштити ћириличног писма и српског језика, за који је навела да је доживио другу скупштинску верификацију, те да су Бошњаци и по други пут потегли витални национални интерес, као да је латиница угрожено писмо у Републици Српској, што закон ни у чему не показује.
Она је појаснила да хијероглифи подразумијевају древну писменост, али са аспекта колоквијалног језика, у том неком пренесеном значењу подразумијевају неки неразумљиви па и примитивни, заостали текст, који је у нека давна времена, у неким почецима људске цивилизације, представљао неко древно писмо.
– Када се узме право значење ријечи хијероглифи, а овдје то није употребљено, они имају позитивну конотацију, али је Буцало то употријебио у негативном контексту и ћирилицу је изједначио са хијероглифима као неразумљивим, нејасним и заосталим писмом – истакла је Бабићева.
Према њеним ријечима, то је основна порука упућена гледаоцима БХРТ-а, сервиса који који би требало да буде „грађански сервис БиХ“, без неких изразитих национално конотираних релација, без обзира који је уредник обиљежио рад тог сервиса, било ког дана у седмици.
Бабићева је навела да БХРТ сервис ни по свом програмском садржају није близак неком ко живи у Републици Српској и припада српском народу.
