Република Српска резултат је вјековне тежње за слободом и због тога је трајна, а све остало је пролазно и привремено, изјавио је Срни један од оснивача СДС-а Милован Бјелица.
Бјелица је, поводом предстојећг обиљежавања 9. јануара – Дана Републике и њеног 32. рођендана, поручио да се Република Српска мора чувати и његовати своје особености да би остала српска, а градити своје институције да би била република.
„Тешка времена буду и прођу, зло се свако једном надвлада – тако ће проћи и ова окупација“, рекао је Бјелица.
Оно што је важно, каже Бјелица, јесте то шта ћемо ми учинити са нашом слободом, са нашом републиком и какву ћемо је предати потомцима.
„Колико ће она бити српска, а колико република? Све су то изазови једнаки онима који су пратили њено оснивање и настанак“, оцијенио је Бјелица, који је и начелник општине Соколац.
Он је оцијенио да Република Српска да би била успјешна, мора да разумије себе и свијет око себе и да се бори за своје мјесто у свијету.
Према његовим ријечима, ко не препозна дух времена и није у стању да се прилагоди, да еволуира – осуђен је на пропадање.
„Због тога је обавеза нас нешто старијих, те генерација које су у пуној снази да направимо оквир за даљи развој, да поставимо темеље развоја и онога што ће нови нараштаји моћи да надограђују. Да би то остварили треба да будемо свјесни себе, да се не прецјењујемо, али ни да се не потцјењујемо. Треба да искористимо своје компаративне предности“, констатовао је Бјелица.
Предности су, каже, зелена енергија, природа коју треба да очистимо, чувамо, и сачувамо, те људи који су талентовани и надахнути да искористе свој таленат и да у дигиталној ери развијемо себе и своју земљу на корист и понос свеколиког српства.
Истичући да је Република Српска резултат вјековне тежње за слободом, Бјелица је навео да је она опредмећен сан свих буна и побуна, које су се дешавале од 1463. и 1482. године и пада под османско ропство.
„О слободи су сањали они у Невесињу што су `подигли пушку`, као и они Пецијини јунаци, те Мркоњић Петар, који је више од круне желио слободу. О својој држави маштали су и они који су се након Гавриловог пуцња добровољно јављали у српску војску, како они у земљи тако и они који су отишли у далеку Америку да у тамошњим рудницима зараде за хљеб и земљу за оне који су остали“, истакао је Бјелица.
Он напомиње да је слобода да се одлучује о себи, била на уснама и мученика који су вјешани по трговима 1914. године, оних што су клани и убијани над јамама 1941, као и оних који у отаџбинском рату дадоше животе, гробове, куће и окућнице, да би се комад земље звао Републиком Српском и на њој се слободно одлучивало, српски мислило и дисало.
„Због тога је Република Српска трајна, а све остало пролазно и привремено“, нагласио је Бјелица.
Он је Републици Српској пожелио деценије и деценије мира, развоја, изградње и напретка.
„Срећан нам Дан Републике и нека нас Свети Стефан чува и заступа, амин!“, поручио је Бјелица.
Девети јануар се слави као Дан Републике Српске, јер је тог датума 1992. године настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.
Српску су основали српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, након што су прегласани у кључним питањима о опстанку Југославије, а припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба, који су имали статус конститутивног народа.
Назив Република српског народа у БиХ, био је у употреби до 28. фебруара 1992. године и проглашења првог Устава, када је замијењен са Српска Република БиХ који је кориштен до 12. августа 1992. године, када је уведен Српска Република. Тај назив септембра 1992. године замијењен је садашњим – Република Српска.
