“То је тешко јер код нас 50 одсто грађана изађе на изборе. Како уопште наплатити новчане казне од друге половине. Ако се не плати новчана казне она се претвара у затворску. Куда са милион и по људи? Гдје их смјестити?“, упитао је Шехић.
Наводи да поједине државе у свијету имају обавезно гласање, али то су, наглашава, углавном уређене земље.
“Прво би требало уредити систем па онда размишљати о томе“, поручио је Шехић.
Теме за разговор у вези са измјенама Изборног закона БиХ биће и обезбјеђење софтвера за идентификацију бирача и издавање гласачких листића, али и избор чланова Предсједништва БиХ.
“Треба увести нове технологије у изборни процес и електронску идентификацију бирача, као и скенер. Тада ћемо имати већи број грађана на биралиштима. На тај начин вратили би и повјерење грађана. Многи не излазе на изборе због сумње у фалсификовање резултата“, рекао је Шехић.
Када је ријеч о избору чланова Предсједништва, сматра да је потребно имплементирати одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру те посебно при томе водити рачуна о одлуци у случају “Зорнић”.
“То је обавеза. Мора се испоштовати оно што пише у одлукама Европског суда за људска права“, додао је Шехић.
Он поручује да је потребно водити рачуна о грађанима бирачима, а никако закон прилагођавати политичким странкама.
“Изборни закон као један од најбитнијих у свакој држави требало би да прође и јавну расправу, да се укључе не само актери власти, него и друге странке и стручна јавност. Треба расправљати који су то модалитети најбољи који ће заштитити интерес бирача на изборима“, закључио је Шехић.
Са друге стране, изборни аналитичар у коалицији “Под лупом” Срђан Остојић сматра да би требало увести нове технологије у изборни процес, како идентификације бирача тако и гласачких листића.
“Већ годинама нове технологије покушавамо да ставимо у фокус приче када је изборни систем у питању. Грађани су за то. Када су друге ствари у питању оне представљају олакшање за одређене политичке партије, ту прије свега мислим на мандат и повећање цензуса. Међутим, мишљења међународних институција су да је то демократски корак уназад“, рекао је Остојић.
Када је ријеч о преференцијама и затвореним листама сматра да у тим случајевима поједини не би имали могућност да напредују и буду изабрани, него би политичка партија одређивала ко би био представник народа.
“Када су у питању измјене крупних ствари, које се дотичу и Устава, тешко је постићи свеопшти консензус“, закључио је Остојић.
Предсједник РС Милорад Додик, сматра да би Изборни закон могао да буде финализован током фебруара.
“Током претходне седмице одржан је један од продуктивнијих састанака лидера странака које чине власт на нивоу БиХ. Било би веома добро да се постигнути договор сада и имплементира и сматрам да бисмо Изборни закон могли да финализујемо током фебруара“, написао је Додик на друштвеним мрежама.
Маријана Миљић Бјеловук
