Влада Републике Српске усвојила је Акциони план за спровођење Стратегије социјалне заштите Републике Српске за период 2023-2025. година. За његово спровођење задужено је Министарство здравља и социјалне заштите и други надлежни органи и институције одређени Акционим планом за спровођење Стратегије социјалне заштите Републике Српске за период 2023-2025. година.
Акционим планом за спровођење Стратегије социјалне заштите Републике Српске за период 2023-2025. година разрађена је оквирна динамика реализације мјера, кључних стратешких пројеката, других потенцијалних пројеката и активности, те су оквирно планирана финансијска средства и одређени носиоци њихове реализације.
Стратегијом су дефинисана три стратешка циља, осам приоритета и 24 мјере. Стратешки циљеви и приоритети су:
– омогућити развој нових и унапређење квалитета постојећих услуга уз боље циљање потреба корисника у систему социјалне заштите, са приоритетима: боље циљање потреба корисника у систему социјалне заштите, и развој нових и унапређење квалитета постојећих права и услуга;
– стално унапређивати систем дјечије и породично-правне заштите са фокусом на развој превентивних мјера подршке, са приоритетима: превентивно дјеловање уз мултисекторску сарадњу, и боље циљање потреба корисника у дјечијој заштити;
– повећати степен изграђености капацитета у социјалној, дјечијој и породично-правној заштити и јачати механизме међусекторске подршке и сарадње, са приоритетима: развој људских капацитета у систему социјалне, дјечије и породично-правне заштите, развој материјално-техничких капацитета у систему социјалне, дјечије и породично-правне заштите, развој организационих капацитета у систему социјалне, дјечије и породично-правне заштите, и јачање међународне и међусекторске сарадње.
Влада Српске донијела је Уредбу о допуни Уредбе о висини путарине.
Уредбом о допуни Уредбе о висини путарине регулисана је одредба којом су од плаћања путарине ослобођени сви корисници ауто-пута, брзог пута и објеката на тим путевима који користе ауто-пут, брзи пут и објекте на тим путевима на дан 9. јануар Дан Републике и то у трајању од 0 до 24 часа тога дана.
Наведено је неопходно из разлога што се очекује да на Дан Републике саобраћај на ауто-путевима у Републици Српској буде знатно повећан и отежан, будући да се свечани догађаји организују у Бањалуци и Источном Сарајеву, те због организације пратећих догађаја прославе Дана Републике широм Републике Српске.
Да би се спријечиле саобраћајне гужве, те самим тим, грађанима Републике Српске омогућило да несметано и безбједно узму учешће на организованим манифестацијама широм Републике Српске поводом прославе 9. јануара Дана Републике, показало се као сврсисходно да се корисници ауто-пута на тај дан ослободе плаћања путарине и на тај начин допринесе учесницима прославе.
Влада је донијела и Уредбу о поступку додјеле средстава за накнаду штете привредним друштвима у области саобраћаја и веза.
Привредна друштава из области саобраћаја су поднијела захтјев за накнаду штете на покретној и непокретној имовини, изазвана елементарним непогодама, природним, техничко-технолошким и еколошким катастрофама, као и финансијски губитак изазван непредвиђеним догађајима чије наступање, као и посљедице се не могу предвидјети, из Фонда солидарности Републике Српске.
На основу наведеног, основни разлог доношења ове уредбе је установити правила, услове, критеријуме и процедуру да би и привредна друштва из области саобраћаја и веза, а која управљају саобраћајном инфраструктуром, могла остварити право на накнаду штете с циљем бржег санирања насталих посљедица.
У току поступка прибављено је мишљење Републичког секретаријата за законодавство, Министарства финансија и Министарства за европске интеграције и међународну сарадњу.
Влада је донијела Одлуку о суфинансирању пројеката неразвијених и изразито неразвијених јединица локалне самоуправе.
Наведеном одликом суфинансираће се пројекати којима се подстиче локални развој у сљедећим јединицама локалне самоуправе: Језеро, Хан Пијесак, Вишеград, Шипово, Петрово, Рудо, Берковићи, Власеница, Љубиње, Нови Град и Ново Горажде.
Укупна средства која ће бити додијељена неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе износе 195.700 КМ.
За реализацију ове одлуке Влада Републике Српске задужила је Министарство управе и локалне самоуправе и Министарство финансија.
Влада Републике Српске разматрала је данас и усвојила Извјештај о имплементацији мјера структурних реформи за 2023. годину из Програма економских реформи Републике Српске за период 2023-2025. година. Праћење реализације планираних активности на годишњем нивоу, кроз извјештаје о реализацији за 2022. и 2023. годину указује на потребу унапређења процеса планирања мјера и активности, њихове конкретизације и аналитичког развоја, као и укупне имплементације структурних реформи. С тим у вези, Министарство финансија ће у координацији са ресорним министарствима радити на унапређењу овог процеса.
Влада Републике Српске усвојила је и Информацију о усаглашеном Консолидованом годишњем извјештају о реализацији Свеобухватне стратегије управљања јавним финансијама у БиХ за период 2021-2025. за 2022. годину, коју је усвојила заједно са Консолидованим годишњим акционим планом за 2023. годину. Циклус годишњег планирања и извјештавања се састоји од консолидације годишњих и ажурираних акциионих планова и извјештаја о имплементацији.
Такође, Влада је усвојила Информацију о реализацији програма територијалне сарадње у оквиру инструмената за претприступну помоћ Европске уније – ИПА у буџетском периоду од 2021-2027. година, од којих су три транснационална, три прекогранична и два међурегионална програма за које је Европске унија издвојила 8 милијарди евра.
Тренутно су у току активности потписивања спроразума о финансирању и споразума о спровођењу сљедећих програма:
&булл; Интеррег ИПА Програм прекограничне сарадње Хрватска-БиХ-Црна Гора за период 2021-2027. година, између ЕУ и БиХ, и Споразума о спровођењу наведеног програма, укупни буџет за Програм износи 138.453.765,00 евра, од чега је укупни финансијски допринос ЕУ 117.685.699,00 евра.
&булл; Интеррег ИПА Програм за дунавску регију за период 2021-2027. година, између ЕУ, БиХ и Мађарске, укупни буџет за Програм износи 268.809.822,00 евра, од чега је укупни финансијски допринос ЕУ за Програм 215.047.857,00 евра.
&булл; Интеррег ИПА Јадранско-јонски програм (АДРИОН) за период 2021-2027. година између ЕУ и БиХ и Републике Италије, укупни буџет за Програм износи 160.810.020,00 евра, од чега је укупни финансијски допринос ЕУ за Програм 136.688.515,00 евра.
&булл; Интеррег програм Еуро МЕД за период 2021-2027. година, укупни буџет за Програм износи 293.624.033,00 евра, од чега је укупни финансијски допринос ЕУ за Програм 234.899.226,00 евра.
Споразуми се потписују за седмогодишњи период, и исти су предуслов да апликанти из Републике Српске и БиХ имају могућност да аплицирају и учествују у наведеним програмима.
Програми територијалне сарадње функционишу на принципу јавних позива за доставу пројектних приједлога.
Корисници програма територијалне сарадње су институције државне, регионалне и локалне управе, тијела у јавном (у неким програмима и у приватном) власништву, и непрофитне организације, образовне и истраживачке установе, развојне агенције, организације цивилног друштва.
Влада Републике Српске прихватила је Информацију о провођењу поступка додјеле подстицаја за повећање плате радника са ефектима додијељених подстицаја за обрачунски период јануар-јун 2023. године.
За додјелу подстицаја, за осми обрачунски период, пријавило се 888 привредних субјеката који запошљавају око 55.813 радника.
Подстицај у осмом обрачунском периоду исплаћен је у износу од 8,63 милиона КМ за 830 привредних субјеката који су повећали плату за 29.932 радника.
Средства подстицаја за повећање плата радника исплаћена су привредним субјектима који послују на подручју 37 градова/општина Републике Српске, а највећи износ подстицаја исплаћен је привредним субјектима из прерађивачке индустрије у укупном износу од 3,7 милиона КМ (или 43,3 одсто).
Најзначајни ефекати подстицаја у осмом обрачунском периоду је повећање плата радника за 14,16 одсто у односу на период почетне плате код привредних субјеката који су остварили право на подстицај, затим позитивни утицај на цјелокупну привреду: повећање уплате доприноса за 13,8 милиона КМ, повећање броја запослених за 4,56 одсто у првом полугодишту 2023. године у односу на 2022. годину.
Влада Српске прихватила је Информацију о стању у Регистру подстицаја Републике Српске.
Циљ успостављања Регистра јесте да се обезбиједи јасан и свеобухватан преглед планираних, одобрених и реализованих средстава за подстицаје привреди Републике Српске, укључујући податке као што су даваоци и имплементатори расподјеле подстицаја, правни основ за њихову додјелу, извор средстава, врста и намјена подстицаја, па све до информација о томе коме су и у ком износу средства додијељена.
Регистар подстицаја Републике Српске је оперативан од октобра 2020. године, подаци се континуирано уносе, а почетна година су подстицаји привреди додијељени у 2020. години. Администраторске налоге (односно могућност уноса додијељених подстицаја) има 13 републичких институција те 48 јединица локалне самоуправе.
Према тренутно расположивим подацима из Регистра, од почетка уноса података до 01.12.2023. године, евидентирано је укупно планираних 521.976.200,56 КМ, односно 494.170.062,38 КМ одобрених подстицајних средстава привреди који су унесени до крајњег корисника. Овдје треба напоменути да су подаци о подстицајима за 2023. годину још увијек у обради и да се као коначни подаци по свим категоријама очекују већи износи.
Посматрајући податке за 2022. годину, може се уочити да учешће републичког нивоа у укупно додијељеним подстицајима привреди износи 92 одсто, док су јединице локалне самоуправе додијелиле 8 одсто подстицаја.
Гледано по намјени, можемо констатовати да се значајан дио средстава подстицаја током 2022. године, усмјеравао у области пољопривреде 55 одсто, потом слиједи запошљавање 18 одсто, подстицаји за повећање плата 14 одсто, подстицаји за улагања у развојне пројекте (нове технологије и сл.) у износу од 9 одсто те све остале намјене укупно 4 одсто.
Влада Републике Српске дала сагласност Републичком секретаријату за расељена лица и миграције за утрошак новчаних средстава у укупном износу од 555.000 марака.
Средства у износу од 277.000 КМ биће утрошена за финансирање повратка у Федерацију БиХ и то за финансирање општина у којима живе српски повратници – Босанско Грахово, Сански Мост, Дрвар, Петровац, Гламоч, Равно, Мостар и Оџак, док је 168.000 КМ намијењено финансирању повратка у Републику Српску (Приједор, Дервента, Градишка и Пелагићево). Остатак средстава у износу од 80.000 КМ биће утрошено за помоћ интерно расељеним лицима, а 30.000 КМ је намијењено за помоћ при санацији вјерских објеката у двије српске православне црквене општине у Олову, Федерација БиХ и у Машићима на подручју Градишке, Република Српска.
Средства су намијењена за инфраструктурне пројекте од великог значаја за повратнике који су одлучили да се врате на своја пријератна огњишта, а биће обезбијеђена у оквиру Програма рјешавања проблема расељених лица, повратника и избјеглица и праћења миграционих процеса за 2023. годину, којег Секретаријат припрема сваке године.
Секретаријат кроз поменути програм константно помаже општинама и градовима, како у Републици Српској тако и у Федерацији БиХ, у којима живи повратничко становништво и у којима постоји потреба за улагањем у одрживи повратак, а све у складу с одобреним буџетом.
Под одрживим повратком се, поред обнове и изградње стамбених јединица, подразумијевају и различити инфраструктурни пројекти, обнова и изградња вјерских објеката и друштвених домова, помоћ у реализацији пројеката пољопривреде и сточарства, занатске и производно-услужне дјелатности који су нужни за стварни повратак у пријератна мјеста становања.
Влада Републике Српске усвојила је Консолидовани извјештај о извршењу Буџета Републике Српске за период 01.01.2023.-30.09.2023. године, као и Информацију о реализацији активности предвиђеним Програмом мјера за јачање безбједности и спречавања насиља у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској.
