Припадник „Младе Босне“ Гаврило Принцип убио је 28. јуна 1914. године у Сарајеву окупатора – аустроугарског надвојводу, престолонасљедника Франца Фердинанда.
Претходно је на Франца Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио.
Атентатори су ухапшени и осуђени, и то Вељко Чубриловић и Данило Илић на смрт, а Принцип, Чабриновић и ТриФко Грабеж као малољетници на 20 година робије, али су убрзо умрли у затвору у Чешкој.
Аустроугарска је након тога Србији поставила ултиматум, оптужујући је да стоји иза атентата.
Пошто је Србија одбацила ултиматум, Аустроугарска јој је објавила рат.
Према свједочењима савременика и записницима са суђења, Принцип се пред полицијом и судом држао херојски.
Казну је служио у самици, гдје је полако умирао од глади и болести, а пребијан је систематски и свакодневно.
Како су након окончања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је звјерски на разне начине.
Ставили би га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали док би се велики ексери забадали у Гаврилово тијело.
Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла 1918. године. До краја рата нико није знао гдје му је гроб.
Међутим, један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл, послије рата открио је мјесто на којем Принцип почива.
Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази.
Ипак, Лебл је исте ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине.
Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, остацима Трифка Грабежа и других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.
Дуго након Првог свјетског рата, Сарајево је у свијету било познато по атентату извршеном поред Латинске ћуприје. Мост је деценијама носио име Гаврила Принципа, да би му бошњачке власти током сукоба деведесетих година прошлог вијека поново преименовале у Латинску ћуприју.
То је урађено у оквиру акције чији је циљ био промјена назива свих улица које су носиле имена знаменитих Срба.
