Православна Црква и њени вјерници прослављају данас Светог Прокопија, мученика који је пострадао 303. године. На овај дан вјерници избјегавају обављати било какве физичке послове, а Светог Прокопија осим хришћана поштују и муслимани, који се, баш као и православни, уздржавају од било какве врсте рада на данашњи празник.
Свети великомученик Прокопије је хришћански светитељ из 4. вијека. Рођен је у Јерусалиму. Име по рођењу било му је Неаније. Био је војвода у служби цара Диоклецијана.
Према легенди, у вријеме прогона хришћана, Диоклецијан је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и тамо затре хришћане. На том путу, Неанију се десило нешто слично као некада Савлу, касније апостолу и светитељу Павлу.
Десио се јак земљотрес, након чега му се обратио Господ ријечима: Неаније, куда идеш, и на кога устајеш?.
На његово питање: „Ко си ти, Господе? Не могу да те познам“ показао се у ваздуху пресвјетли крст, као од кристала, и зачуо се глас: Ја сам Исус распети Син Божјији, овим знамењем које си видио побјеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом.
Тај доживљај потпуно је обрнуо и промијенио живот војводе Неанија. Он је дао направити онакав крст какав је видио, и умјесто да пође против хришћана он пође с војском против Агарјана, који су нападали на Јерусалим. Као побједник он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин.
Изведен пред судију, он је скинуо са себе појас војводски и мач, и бацио пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. Послије великих мучења бачен је у тамницу, гдје му се јави опет Господ Исус Христос, који га и крсти и надјену му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „И ми смо слушкиње Христове.“ Оптужене за ово оне су бачене у исту тамницу, гдје их је Свети Прокопије учио вјери Христовој, а нарочито томе како ће примити вијенац мученички. Зато се у чину вјенчања брачних помиње Свети Прокопије, поред боговјенчаног цара Константина и Јелене.
Тих 12 жена биле су потом страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође је повјеровала у Христа, а свих 13 су погубљене.
Када је Свети Прокопије био изведен на губилиште, он је подигао руке према истоку и помолио се Богу за све биједне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се, и да Православље сија до скончања времена.
Часно је пострадао Свети Прокопије у Кесарији Палестинској 8./односно /21. јула 303. године.
