У свијету се данас обиљежава Међународни дан сјећања на холокауст над Ромима током Другог свјетског рата, који се на ромском језику још назива Порајмос или Самударипен.
Датум 2. аугуст се од 2015. године обиљежава као дан сјећања на ове злочине, када је усвојена резолуција у Европском парламенту.
Овај датум је одабран због чињенице да је у ноћи сa 2. на 3. аугуст 1944. године нацистички режим ликвидирао готово све преостале Роме у тзв. „Ромском породичном логору“ у концентрационом логору Аушвиц (Биркенау).
Овај датум изабран је као симбол страдања Рома током Другог свјетског рата, јер представља један од највећих појединачних злочина почињених над ромским становништвом.
Током нацистичке владавине Роми су заједно с Јеврејима, били систематски прогоњени на расној основи. Процјене броја убијених Рома разликују се због недостатка потпуне документације, али већина историчара сматра да је убијено између 220.000 и 500.000 Рома, док неке процјене наводе и већи број.
Однос према Ромима у Њемачкој и другим државама централне Европе био је лош и прије доласка нациста на власт у Њемачкој. Након што су 1933. године нацисти преузели власт Роми су обухваћени „Нирнбершким законима“ и одузета су им грађанска права и правна заштита.
Хајнрих Химлер је 16. децембра 1942. године наредио да се сви Роми који су тада живјели на територији Њемачке депортују у Аушвиц. У „Циганском породичном логору“ у оквиру Аушвица, било је смјештено више од 22.000 Рома, ознака за Роме у логору је био црни или смеђи трокут. Треба истаћи и да су Роми који су у Аушвиц доведени из других дијелова Европе, а не из „Њемачког Рајха“ убијани одмах по доласку у логор смрти.
У оквиру Аушвица Роми су били изложени најсвирепијим мучењима, а посебно из разлога што их је злогласни доктор Јозеф Менгеле, често користио у својим експериментима.
„Цигански породични логор“ је имао највећу смртност од свих логора у саставу Аушвица. У њему је убијено више од 22.000 људи, а од тога су чак 6.000 била дјеца млађа од 14 година.
Роми су масовно страдали и на подручју Независне Државе Хрватске, која је обухватала данашњу Босну и Херцеговину.
Према историчарима, прије Другог свјетског рата је на територији коју је обухватала НДХ, живјело између 25 и 30 хиљада Рома, а током рата је убијено између 15 и 20 хиљада припадника ове етничке групе.
У приручнику за наставнике “Роми у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској, 1941. – 1945.” уредника Данијела Војака, вишег научног сарадника Института Пилар, наводи се више различитих процјена различитих истраживача, док сам Војак сматра да бројка ромских жртава износи око 15.000. Наиме, у приручнику се истиче како су пријератни пописи становништва забиљежили око 15.000 Рома (1931.), а први послијератни попис становништва из 1948. забиљежио их је само 405 на подручју Хрватске и 442 на подручју Босне и Херцеговине.
“Очито је да је ромско становништво на подручју НДХ готово потпуно демографски уништено, иако се тим „службеним подацима“ увијек треба служити с великим опрезом, због методолошких и других питања (попут етничке мимикрије Рома). Међутим, када се узме у обзир однос између броја Рома у укупном броју становника НДХ и броја убијених Рома, тада се можемо сложити с’ тезом да је на подручју НДХ, пропорционално гледајући, извршен највећи геноцид над ромским становништвом током Другог свјетског рата”, стоји у приручнику Данијела Војака.
Према поименичном попису који води Јавна установа Спомен подручје Јасеновац, у том логору смрти убијено је управо 16.173 жртве ромске националности, међу којима је било 5.608 дјеце. Енциклопедија Музеја холокауста у Вашингтону, наводи да је ондје убијено између 15.000 и 20.000 Рома.
