Доношење новог Устава Републике Српске не мора представљати противдејтонски чин, већ прилику да се, уз очување изворних дејтонских рјешења, унаприједи уставноправни положај Српске, заштите њени витални интереси и створе услови за стабилнији политички, економски и друштвени развој, оцијенио је професор уставног права Миле Дмичић.
Говорећи о најавама да би нови највиши правни акт Републике Српске могао бити донесен 9. јануара, на Дан Републике, Дмичић је истакао да је неопходно пронаћи рјешења која ће одговорити на савремене потребе, уз очување основних начела уставног уређења и поштовање дејтонског оквира.
– Мир као насљеђе представља изазов за будућност – поручио је Дмичић, наглашавајући да је након више од три деценије постојања БиХ потребно преиспитати постојећа уставна рјешења и пронаћи функционалнији модел односа и надлежности.
Он је подсјетио да је први Устав Републике Српске донесен 28. фебруара 1992. године, те да је током протеклих деценија мијењан бројним амандманима, у складу са промјенама у уставноправном систему БиХ.
– Нови уставни текст требало би да обухвати питања расподјеле надлежности, заштите виталних националних интереса, имовинских односа, локалне самоуправе, као и функционисања институција и механизама контроле власти – нагласио је Дмичић.
Дмичић истиче да је суштина уставних промјена у томе да се Република Српска јасније дефинише унутар уставног поретка БиХ, уз очување дејтонских начела и унапређење услова за остваривање права и слобода грађана.
