Високи представник у БиХ Педи Ешдаун, смијенио је 30. јуна 2004. године са функције предсједника Народне скупштине Републике Српске Драгана Kалинића, затим министра унутрашњих послова Зорана Ђерића, као и 57 државних и политичких функционера, директора и административних службеника.
На „црну листу“ додао је још 13 имена осумњичених за подршку оптуженима за ратне злочине, а замрзнуо банковне рачуне за три лица и 60 општинских одбора СДС-а.
Ешдаун, који је наметањем стотина одлука и смјенама Срба са свих нивоа власти, покушавао да потпуно промијени Дејтонски мировни споразум, поништио је касније чак и Закон о помиловању, под изговором да „угрожава владавину права“.
Ешдаун је предњачио у пристрасности и антисрпском дјеловању у БиХ – за четири године наметнуо је 430 незаконитих и неуставних рјешења.
У само једном јулском дану 2004. године смијенио је 59 српских званичника који су регуларно били изабрани на функције.
Ешдаун је био толико антисрпски оријентисан да је упозоравао ЕУ да би, у случају да Србија уђе у Унију прије БиХ, требала да „онемогући Србима из Републике Српске и Федерације БиХ да користе пасоше Србије све док и БиХ не приступи ЕУ“.
Документи које је објавила Национална архива Велике Британије, показују да је Ешдаун био добро упознат о томе шта се дешавало током ратних сукоба у БиХ, али да се није на то обазирао.