Данас је Међународни дан загрљаја. Овај празник озваничен је 21. јануара 1986. године, а о његовој популарности говори чињеница да се прославља широм свијета, вјероватно зато што смо свесни колико нам загрљај утиче на квалитет живота.
Живимо у свијету друштвених мрежа, виртуелних пољубаца и осмијеха. Модерна технологија је стварно приближила људе, али их је физички потпуно удаљила.
Додир као тактилни контакт са другом особом је неопходан, како због социјализације, тако и због психолошког ефекта.
„Загрљај некако, има највећу пуноћу илити снагу, ако је онај посебан, аутентичан, искрен. Ево, погледајмо кад се беба роди, па кад је ставе на груди мајци, она престане да плаче. То је сигурност, то је уточиште и ту је она безбједна. Е па тако је и са одраслима, није се ту много променило ни данас кад више нисмо бебе, кад смо мало порасли. Када смо мали и осјетимо неку опасност, потрчимо у мајчин или очев загрљај. То је наше уточиште, ту смо ми безбједни. Касније, како развијамо социјалне контакте са другим људима, опет волимо некако да осјетимо енергију другог човјека. И опет тај загрљај који некако окрепљује, који умањује тензију, тјескобу и анксиозност. Можда не рјешава проблем, али дјелује да тог тренутка проблем не постоји“, наглашава психолошкиња Мирјана Мартић.
„Када примимо неког у загрљај или када нас неко прими у загрљај, а тај неко нам је драг, не мора то бити партнер, то може бити наше дијете, може бити наш пријатељ, размјењује се енергија два бића и почиње лучење хормона среће или задовољства. Они дјелују на наш лимбички систем, то је дио у мозгу и продукују, односно ствара се, осјећање сигурности и свакако се умањује тјескоба, апатија, нека депресивност и туга ако постоји. Значи, у дужем периоду, ако практикујемо такве навике, то може имати благотворно дејство на нас као личност, односно на наше ментално здравље“, додаје психолошкиња.
Нису сви загрљаји исти, неки вас само дотакну, а неки покажу цијели свијет.
„Кроз загрљај се размењује енергија, кроз онај аутентични прави загрљај који траје. Ту постоје разне теорије. Да ли 20 секунди или колико? Ипак, не бих се ја бавила тим секундама, него аутентичношћу. Важно је да је то заиста искрен загрљај и треба га практиковати што чешће са људима који су нам драги, које волимо и треба то да радимо“, савјетује Мирјана Мартић.
Загрљај је најинтимнији додир, јер обавијени нечијим рукама осјетићете заштиту, припадност, љубав, осјетићете сву љепоту овог свијета. А уколико немате никога да вас загрли, учините то сами. Кажу психолози, уколико држите руке на себи десетак или петнаест секунди, осјетићете се посебно и свакако боље.