Војни аналитичари тврде да Украјинске снаге, упркос бројним нападима који трају већ мјесец дана, нису успјеле да значајније пробију такозвану „Суровикинову линију одбране“.
Али о чему се заправо ради и шта подразумијева линија одбране, за коју Руси сматрају да је непробојна?
„Линија Суровикина“, како је по руском генералу Сергеју Суровикину називају неки западни војни аналитичари и медији у Русији, јесте систем одбране који се састоји од десетина утврђених линија ватре, укључујући широка минска поља и инжињерске препреке.
Та линија је формирана практично осам мјесеци и протеже се у дубину одбране на неколико десетина километара.
У овом систему одбране предвиђен је развој транспортно-логистичке мреже са чвориштима и базама.
Захваљујући кратким логистичким маршрутама, Оружане снаге Русије могу да пребацују резерве са једног дијела на други, без угрожавања борбене готовости на фронту.
Осим мреже одбрамбених линија, формиране су јаке групе артиљеријског оружја, реактивне артиљерије и Ваздушно-космичких снага, као и хеликоптера војне авијације „Ка-52“ и јуришне авијације са авио-бомбама „ФАБ-250/500“, које су опремљене модулима за навођење и корекције.
У случају да се техника Оружаних снага Украјине ипак пробије, онда руска копнена војска добија подршку авијације и дјелује „кружно“, односно по земаљским циљевима тада дјелују хеликоптери, излазе јуришне јединице и бомбардери.
Украјинске снаге су до сада напредовале искључиво у „сивој зони“, односно, на територијама које нису унапријед дефинисане као основне границе одбране.
Међутим, ни тамо се не могу утврдити, јер се при сваком таквом покушају суочавају са нападима артиљерије и налетима руске авијације и на крају су украјинске снаге приморане да се повуку и прегрупишу за нови напад, преноси „Спутњик“.
