Много прије крвавог рата, сарајевски идеолози почели су „припреме“. И на политичком, и на војном пољу. Још 1989. године званично је основана Муслиманска странка као претеча Странке демократске акције, на челу са Алијом Изетбеговићем. И одмах је у истом „расаднику“, тајно почела да ниче страначка паравојска. У августу 1990. у Устиколини је и званично формирана јединица наоружана, како се хвалио Халид Ченгић, аутоматима и минобацачима. А након Устиколине, убрзано се и у тајности множила.
– Није то могло ићи јавно. Ја сам онда одлучио ја ћу говорити да ће бити мир, а ви се наоружавајте доле. Да мало заварамо, иначе би нас похапсили! С друге стране морали смо потурити друго лице према свијету – говорио је тада Алија Изетбеговић.
И док је творац Исламске декларације „заваравао и потурао друго лице“ са припреманог паравојног жаришта, отварао је политичко. Са Хрватском демократском заједницом, успостављао је коалицију. И константно прегласавао српске посланике, који су се посљедњи национално организовали – тек о Петровдану 1990. године.
Прегласавање је кулминирало када је воља српског народа о опстанку у југословенској заједници грубо погажена. Муслимански и хрватски посланици 14. октобра 1991. године осионо су одлучили да БиХ функционисање настави изван југословенског оквира.
– Ту ноћ када смо ми, српски посланици, напустили Парламент БиХ, било је тако расположење да се одмах крене и формира Скупштина српског народа. Међутим, имали смо ми те умне главе, тако да смо донијели одлуку да ипак још сачекамо да видимо да ли још нешто може да се промијени – рекао је Момир Тошић, посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ.
Но, у покушају отимања уставног права српском народу да одлучују о својој и државној судбини БиХ, промјене није било. Услиједио је изнуђени одговор. На основу уставом одређеног права на самоопредјељење, српски посланици донијели су Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у БиХ, као највишег законодавног органа. А Скупштина, истог дана, акт о расписивању и провођењу плебисцита.
И Срби су се изјаснили – за останак у југословенској заједници. На основама такве одлуке и универзалног и неотуђивог права сваког народа на самоопредјељење, донесена је декларација о проглашењу Републике Српског народа у БиХ. Рођена је Република Српска!
Нови субјекат имао је све државотворне елементе – територију, становништво и власт, загарантовану равноправност грађана и народа. И све уграђено у Устав.
– Одговор Срба самосвјесних и свјесних оне ситуације је био да се прогласи Република српског народа БиХ и у том смислу се том чину нема шта приговорити. Треба казати и да у то вријеме није било никаквих оружаних сукоба – нагласио је професор уставног права и члан делегације Републике Српске у Дејтону Радомир Лукић.
Сукоби су услиједили када је Изетбеговић из тајности „извукао“ паравојску – зелене беретке и патриотску лигу. Претходно, на неуставном референдуму, без српског народа и неопходне двотрећинске излазности, наштимали су неуставну „независност“. Уз њу и још једна Изетбеговићева фарса о тзв. Кутиљеровом мировном плану. Преко ноћи повукао је потпис са документа. И почео је пакао на већ припремљеном терену.
На гробљу Мали Зејтинлик сахрањено је 957 бораца са просјеком старости 26 година. И још 23.000 истих „уснулих“ стражара у строју, широм Српске, на коју су свих претходних година, наметнутим одлукама и другим актима, „кидисали“ међународни мешетари и комшије жељне доминације!
И због свега – на српско саборство у заштити Републике Српске позивају њени ствараоци, браниоци, професори…, њени грађани, свјесни грандиозног дјела с почетка деведесетих година прошлог вијека. Дјела које као завјет треба да остане, опстане и стасава за будућа покољења.