„Српска данас одаје дужно поштовање, пијетет и вјечну захвалност за 1.904 српске жртве погрома у „Олуји“. Након више од три деценије саосјећамо са свим породицама и потомцима страдалих у етничком чишћењу Хрватске од Срба које има све карактеристике геноцида. Они су након свега нашли своје двије домовине – Српску и Србију. То је доказ да само народ који има своју државу неће доживјети такав егзодус и етничко чишћење“, рекао је Каран.
Додаје да Срби морају да гаје културу сјећања, те да је Српска једини могући оквир егзистенцијалног, политичког, идентитетског и националног бића српског народа.
„Један је српски народ и једна је наша историја. Срби гдје год да се налазе треба да знају да имају двије државе Српску и Србију. То су снаге које ће увијек бити гаранти заштите нашег опстанка и јачања нашег идентитета, националног и политичког бића“, рекао је Каран.
Подсјећамо, предсједник Српске положио је вијенце и присуствовао парастосу у знак одавања почасти свим страдалим и прогнаним Србима у злочиначкој хрватској акцији „Олуја“ данас су се огласиле и сирене за узбуњивање у свим градовима и општинама у Републици Српској.
Република Српска и Србија, у Мркоњић Граду, обиљежавају Дан сјећања на убијене и прогнане Србе у хрватској војно-полицијској операцији „Олуја“.
Злочиначка акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.
На ажурираној евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година – што представља посебан „црни рекорд“ грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у „Веритасу“.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.
