“Први март, који се у дијелу Федерације БиХ обиљежава као празник, симболизује политичку незрелост и покушај прегласавања једног народа и директан је окидач за почетак сукоба у БиХ“, изјавио је Срни историчар Александар Костовић.
Он је указао на парадоксалну ситуацију, у којој у БиХ не постоји закон о државним празницима, што омогућава различита и супротстављена тумачења и обиљежавања датума попут 25. новембра и 1. марта у дијелу ФБиХ.
„Ријеч је о датумима који поништавају један други. Сви они који обиљежавају 1. март треба да знају да унутрашњи дијалог нема алтернативу. Свако ко вјерује да се прегласавањем може наметнути јединствени наратив, истина или јединствени политички пут – враћа нас уназад“, поручио је Костовић.
Према његовим ријечима, чињеница да једна страна обиљежава потписивање мира, а друга почетак рата, говори о дубоким подјелама у друштву и различитим политичким порукама које се тиме шаљу.
У дијелу ФБиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ. Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.
Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар – дан када је у америчкој ваздухополовној бази „Рајт-Петерсон“ код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ, који је обиљежио крај грађанског рата у БиХ.
