Душанка Лаловић, свједок покоља Срба у Јошаници, рекла је да сјећања не блиједе ни 31 годину послије овог монструозног злочина, а да су сва дешавања око подизања оптужница против одговорних, првобитног одбијања Суда БиХ да их потврди, а онда накнадног потврђивања, додатно повриједила ратне ране преживјелих мјештана Јошанице.
“Било је веома болно. Сви знамо шта се десило у Јошаници, а тамо неко једном оловком покуша да избрише тај злочин као да се није десио. Несхватљиво је да неко каже да је мала Данка, дијете од двије и по године, била војна мета. То су такве увреде за жртве, за нас преживјеле, за цијелу Републику Српску”, рекла је Лаловићева, која је и секретар општинске Организације породица погинулих бораца и цивила.
Лаловићева, којој је убијен отац у Јошаници, очекује да ће суђење бити дуг и болан процес и да се нада у овоземаљску правду.
Из општинске Организације породица погинулих бораца и цивила, која је била активно укључена у истражни процес Тужилаштва БиХ, поручују да ће правда за Јошаницу изаћи на видјело.
У овој организацији истичу да ће наставити да раде свој дио посла и да ће бити укључени у сам судски процес кроз подршку свједоцима и праћење процеса да се не би искрала нека грешка у њиховом раду.
“Пратићемо колико професионално одрађују свој посао”, рекао је предсједник ове организације Јанко Филиповић.
Он је апеловао на запослене у Суду БиХ да почну професионално да раде свој дио посла и да не доводе себе у ситауцију да нарушавају, како је рекао, ионако пољуљани кредибилитет те установе.
Имајући у виду досадашњи интензитет рада Суда БиХ, поготово када је у питању процесуирање злочина над српским народом, а и због великог броја свједока, у овој организацији очекују да би судски процес могао дуго трајати.
Данас се навршила 31 година од никољданског злочина у Јошаници код Фоче, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 56 мјештана српске националности.
Требало је да прође дуже од три деценије од стравичног злочина да би Тужилаштво БиХ у августу ове године подигло оптужницу против 13 некадашњих припадника Армије БиХ који се терете за овај ратни злочин.
Суд БиХ у септембру је првобитно одбио потврђивање оптужнице, да би је, након жалбе Тужилаштва и притиска јавности, ипак потврдио.
За злочин у Јошаници оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић звани Бане, Адем Фехрић, Мустафа Пољо звани Муса, Енвер Кустура звани Пена, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало.
Сви оптужени у новембру су пред Судом БиХ негирали кривицу и почетак суђења се очекује.
Тужилаштво је навело да ће наводе из оптужнице доказивати са више од 400 свједока и 1.200 доказних материјала.
У освит никољданског јутра 1993. године, припадници такозване Армије БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, док су се спремали да сломе славски колач, масакрирали српске жене, старце и дјецу.
Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака.
Читаве породице су страдале док су славиле крсну славу.
Убијено је 56 мјештана, а многи од њих на језив начин, одсијецањем дијелова тијела.
Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.
Угашени су животи десетогодишње Драгане Вишњић, њеног три године млађег брата Дражена и двогодишње Данке Тановић.
Душанка Лаловић, свједок покоља Срба у Јошаници, рекла је да сјећања не блиједе ни 31 годину послије овог монструозног злочина, а да су сва дешавања око подизања оптужница против одговорних, првобитног одбијања Суда БиХ да их потврди, а онда накнадног потврђивања, додатно повриједила ратне ране преживјелих мјештана Јошанице.
“Било је веома болно. Сви знамо шта се десило у Јошаници, а тамо неко једном оловком покуша да избрише тај злочин као да се није десио. Несхватљиво је да неко каже да је мала Данка, дијете од двије и по године, била војна мета. То су такве увреде за жртве, за нас преживјеле, за цијелу Републику Српску”, рекла је Лаловићева, која је и секретар општинске Организације породица погинулих бораца и цивила.
Лаловићева, којој је убијен отац у Јошаници, очекује да ће суђење бити дуг и болан процес и да се нада у овоземаљску правду.
Из општинске Организације породица погинулих бораца и цивила, која је била активно укључена у истражни процес Тужилаштва БиХ, поручују да ће правда за Јошаницу изаћи на видјело.
У овој организацији истичу да ће наставити да раде свој дио посла и да ће бити укључени у сам судски процес кроз подршку свједоцима и праћење процеса да се не би искрала нека грешка у њиховом раду.
“Пратићемо колико професионално одрађују свој посао”, рекао је предсједник ове организације Јанко Филиповић.
Он је апеловао на запослене у Суду БиХ да почну професионално да раде свој дио посла и да не доводе себе у ситауцију да нарушавају, како је рекао, ионако пољуљани кредибилитет те установе.
Имајући у виду досадашњи интензитет рада Суда БиХ, поготово када је у питању процесуирање злочина над српским народом, а и због великог броја свједока, у овој организацији очекују да би судски процес могао дуго трајати.
Данас се навршила 31 година од никољданског злочина у Јошаници код Фоче, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 56 мјештана српске националности.
Требало је да прође дуже од три деценије од стравичног злочина да би Тужилаштво БиХ у августу ове године подигло оптужницу против 13 некадашњих припадника Армије БиХ који се терете за овај ратни злочин.
Суд БиХ у септембру је првобитно одбио потврђивање оптужнице, да би је, након жалбе Тужилаштва и притиска јавности, ипак потврдио.
За злочин у Јошаници оптужени су Ферид Буљубашић, Ахмет Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић звани Бане, Адем Фехрић, Мустафа Пољо звани Муса, Енвер Кустура звани Пена, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало.
Сви оптужени у новембру су пред Судом БиХ негирали кривицу и почетак суђења се очекује.
Тужилаштво је навело да ће наводе из оптужнице доказивати са више од 400 свједока и 1.200 доказних материјала.
У освит никољданског јутра 1993. године, припадници такозване Армије БиХ ушли су из правца Горажда десном обалом Дрине у залеђе српских положаја и палећи све пред собом, на кућном прагу, док су се спремали да сломе славски колач, масакрирали српске жене, старце и дјецу.
Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је са географске карте, попаљене су не само куће, већ и помоћни објекти, уз нејач, убијана је и стока, а гдје су то стигли злочинци су чак посјекли и стабла воћака.
Читаве породице су страдале док су славиле крсну славу.
Убијено је 56 мјештана, а многи од њих на језив начин, одсијецањем дијелова тијела.
Међу жртвама била је 21 жена и троје дјеце, која су претходног дана са родитељима дошла из Фоче да на селу дочекају Светог Николу.
Угашени су животи десетогодишње Драгане Вишњић, њеног три године млађег брата Дражена и двогодишње Данке Тановић.
