Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је у интервјуу Срни да је живот православних вјерника у Федерацији БиХ веома сложен и тежак и да се може говорити о њиховој сегрегацији и дискриминацији.
Митрополит Хризостом је истакао да се то односи на живот православних вјерника у Митрополији дабробосанској, али и осталим епархијама попут Бихаћко-петровачке и Захумско-херцеговачке и приморске.
Иако је прошло много година од завршетка рата и Дејтонског мировног споразума, он је истакао да у неким дијеловима уопште није дошло до побољшања стања повратника.
– И даље су у потпуно незавидној ситуцији по питању, прије свега, непоштовања њиховог права од локалне заједнице, кантона у којима живе и саме Федерације БиХ. Тако да можемо говорити заиста о сегрегацији и дискриминацији наших православних вјерника у односу према вјерницима осталих црква и вјерских заједница – рекао је митрополит Хризостом, указујући на кршење основих људских, националних и вјерских права.
Он је навео да је, нажалост, када год је Српска православна црква покушавала нешто да промијени остајала потпуно игнорисана и пред затвореним вратима локалних заједница и институција.
– На локалу има негдје у неким мјестима помака. Истакао бих као добар примјер Травник, гдје постоји добар, може се рећи дјелимично добар и коректан однос локалне заједнице према нашим вјерницима који су остали у том граду, за разлику од других простора гдје смо потпуно искључени, игнорисани и на маргинама реалности локалних заједница ФБиХ – рекао је митрополит Хризостом.
Он је навео да то посебно тешко јер се у медијима говори о примјени Дејтонског мировног споразума и анекса о праву повратка свих на своје.
– У Републику Српску се вратило толико избјеглица на њихова вјековна огњишта у села и градове да је то неупоредиво у односу на оно што имамо у ФБиХ, гдје су српска села још потпуно запостављена и девастирана као што су била 1995. и 1996. године. Да, многи људи још немају ни воде нити струје, односно, основних услова за опстанак на својим огњиштима. То је тужна и ружна слика наше реалности – рекао је митрополит Хризостом.
Он је подвукао да је по том питању у ФБиХ на дјелу потпуна дискриминација и сегрегација политичка када су у питању православни Срби и њихова права на опстанак, живот и обнову њихове порушене имовине, која је девастирана више послије рата него у самом рату.
ОБНОВЉЕНА 32 ХРАМА
Митрополит Хризостом је рекао да су у ФБиХ у потпуности обновљена 32 храма, а три су у процесу обнове, међу којима је манастир Удрим код Завидовића, који је порушен прије скоро 300 година.
– Што се тиче храмова, можемо рећи да се доста обновило, прије свега у ФБиХ захваљујући људима и прогнаницима, изгнаницима са њихових огњишта који су ребновали и даље ребнују за своје цркве, светиње и гробља, манастиришта, црквишта, капеле. Они се највише окупљају око својих старих цркава у селима и парохијама – рекао је митрополит Хризостом.
Кад је ријеч о цркви на Купресу у селу Доње Вуковско, митрополит је појаснио да још није почела обнова због великих проблема са самим објектом који је прилично потрешен земљотресом.
– Имамо великих проблема са црквом у Доњем Маловану, али покушавамо и то да покренемо са мртве тачке и, ако Бог да, и то ће ускоро да буде – рекао је митрополит Хризостом.
Он је рекао да је помоћ увијек добродошла за обнову цркава и њихово одржавање, прије свега да се помогне обнова и одржавање гробаља, гробљанских капела и осталих објеката који нису само цркве и храмови, него и парохијски домови који су још девастирани.
НЕДОВОЉНА САРАДЊА МЕЂУ ВЈЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА
Кад је ријеч о сарадњи међу вјерским заједницама, митрополит Хризостом је оцијенио да је, и поред Међурелигијског вијећа БиХ, она недовољна или чак слаба.
– Морамо констатовати да, ипак, постоји велика стагнација наших односа између цркава и вјерских заједница. Сигурно да томе доприносе нека дешавања и односи који баш нису примјерени другим вјерским заједницама када је у питању уважавање и поштовање једни других – рекао је митрополит.
НИШТА НИЈЕ УЧИЊЕНО НА ПОВРАТУ ИМОВИНЕ СПЦ
Митрополит дабробосански Хризостом рекао је да у ФБиХ, нажалост, ништа није учињено на поврату имовине СПЦ.
– Само говорим у име Митрополије дабробосанске СПЦ да ми овдје немамо никаквих помака по том питању јер се увијек то подручје покрива изговором да нема закона о реституцији – рекао је митрополит дабробосански.
Он је подсјетио да је Митрополија дабробосанска заједно са осталим вјерским заједницама још 2005. односно 2006. године у виду приједлога припремила нацрт закона о реституцији и још тада га предала Предсједништву БиХ на разматрање и даљу процедуру у Парламентарној скупштини БиХ.
– Међутим тај приједлог закона који смо ми припремили заједнички – све цркве и вјерске заједнице – је нестао. Значи не постоји добра воља нити намјера да се било шта помјери у Сарајеву, нарочито у ФБиХ када је у питању СПЦ, не знам за друге – рекао је Хризостом.
Он је навео да су друге вјерске заједнице добиле све, не улазећи у разлоге како је то урађено и на којим законским основама.
– Али, нас то вријеђа и чини баш посебно осјетљивим… Не можемо поштовати и подржавати такву сегрегацију власти према црквама и вјерским заједницама када је у питању поврат црквене имовине – рекао је митрополит Хризостом, подсјетивши да случај Богословије у Сарајеву годинама стоји неријешен.
Митрополит Хризостом сматра да је то играње са СПЦ и њеним правима, поручишви да се од тог права никада неће одустати.
– Надам се да ће приближавање Европској унији да допринесе да власт БиХ, прије свега град Сарајево, Кантон Сарајево и ФБиХ врате имовину СПЦ не само овдје у Сарајеву него на цијелом подручју ФБиХ – рекао је митрополит Хризостом, подсјетивши да је у Републици Српској питање имовине ријешено доношењем Закона о реституцији.
Митрополит Хризостом је подсјетио да је бивши високи представник Волфганг Петрич поништио тај законски акт и тражио да се закон донесе на нивоу БиХ.
ОБИЉЕЖАВАЊЕ 150 ГОДИНА САБОРНОГ ХРАМА – ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ИСТОРИЈУ СРБА
Кад је ријеч о обиљежавању годишњица храмова, цркава и других врло значајних датуме из прошлости, митрополит Хризостом је рекао да се то чини у функцији подсјећања на историју Срба на овим просторима.
– То је прије свега у функцији подсјећања нас самих на то што ми јесмо, али, истовремено, подсјећање и других који с нама и око нас живе да знају шта смо и ко смо конкретно у Сарајеву, па и шире. Саборна црква у Сарајеву ове године обиљежава 150 година од освећења цркве, а 160 година од освећења темеља – рекао је митрополит дабробосански.
Он је истакао да је ријеч о два битна јубилеја који подсјећају да је СПЦ за вријеме Отоманске империје добила право да подигне једну велику, величанствену цркву у сред Сарајева.
– То је Саборна црква. Темељи су освештани 1862. године, а 1872. године је црква завршена и освећена. То је била реална политика ондашње Отоманске империје која је била приморана послије Париске конференције да да право хришћанским народима да граде богомоље, цркве и да имају иста вјерска права. Водила се велика борба 50 година и више око реформе Отоманске империје, која је прије тога искључивала могућност да Срби и римокатолици, Јевреји мање, могу да праве богомоље – рекао је митрополит Хризостом.
Он је подсјетио да је, захваљујући тадашњој мудрој политици, која је настала као посљедица договора у Паризу, султан дозволио да се гради и освешта црква у Сарајеву.
– Саборна црква је материјални споменик наше борбе и нашег постојања у Сарајеву. То је врло важно јер Саборна црква, као и Стара црква на Башчаршији, те Преображењска црква у Пофалићима, која је најмлађа, једноставно представљају свијест сарајевских Срба који ове богомоље носе у својим душама и свијести ма гдје били – рекао је митрополит Хризостом.
Митрополит дабробосански је напоменуо да је сјећање на 150 година трајања и свједочење Саборне цркве веома битно како за сваког православног Србина тако и за сваког грађанина који има поштовање према вриједности и улози коју је ова богомоља имала у протеклих вијек и по у Сарајеву.
