У Мостару је данас поводом 30 година од прогона и страдања Срба у долини Неретве служен парастос, одржана Академија сјећања на којој су се присјетили убијања и паљења српске имовине и светиња, а указано је и да је стање и положај српске заједнице и данас тежак.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски епископ Димитрије, у обраћању на академији, истакао је да се Срби из Мостара данас сјећају страдања, рушења и зла, те указао како се и враћају, поново подижу храмове и обнављају своје домове.
Он је рекао да је на свима да се сјећају свих пострадалих и да се покуша осмислити нови почетак, нагласивши да се, када страда народ, страдају и светиње, а када се обнавља народ, обнављају се и светиње.
Владика је истакао да су безумљу деведесетих светиња невини људи почели да страдају на најсвирепије и звјерске начине и да се ниједан од народа који живи на овим просторима није могао надати никаквом дугорочном добру, о чему се свједочило у послијератним временима.
„Осим душевних и тјелесних рана које сви носимо, сви смо осјетили и културне и економске посљедице прошлога рата које још утичу на наш живот. Kада се људи убијају зар може и било која друштвена вриједност остати неокрњена“, рекао је владика Димитрије и указао на важност сјећања на страдање Срба у долини Неретве.
Окупљенима је савјетовао да ће обнављајући честитост, поштење, савјест и људски образ, овоме граду помоћи да се у њему обнови етничка и вјерска тројичност и културни образац суживота и поштовања који заправо и чини овај град оним што је био и оним што треба да буде – много више него његове материјалне грађевине и архитектура.
Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, подсјетио је да је из Мостара и Сарајева прогнано око 200.000 Срба, те истакао да правда за Србе споро долази.
„Молим вас да прикажете и да су Срби страдали. Правда за српске жртве споро долази и надам се да ће и то кренути да се озбиљније ради са Тужилаштвом, а кога не стигне ова земаљска правда, стићи ће га она друга. То је сигурно“, рекао је Томић.
Он додаје да су Срби спремни да заједно иду у живот и да уважавају све. „Ако неко може да опрости, нека то уради. Не треба да се мрзимо, али морамо да се чувамо и да чувамо нашу Републику Српску“, рекао је Томић.
Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић рекао је да се присјећају најболнијих и најтрагичнијих тренутака везаних за Мостар и грађане српске националности, када су прије 30 година у овим данима људи протјерани, преостали су углавном завршили у логорима, а српска имовина је попаљена.
„Све је то праћено и уништавањем српских богомоља свега онога што је било везано за Србе. Та мржња која је испољена прије 30 година надмашила је или је требало да заврши оно што је започето некада давно у Другом свјетском рату“, рекао је Миливојевић.
Он је подсјетио да данас у Мостару живи око 4.500 Срба, а да их је некада било више од 30.000, да је имовина великим дијелом још необновљена, а тек сада завршавају црве и манастире.
„Стање и положај српске заједнице је тежак, али ми се и данас, присјећајући се најтежих тренутака, молимо за све жртве. Памтимо да нам се не би слични догађаји понављали. Из тих догађаја, нажалост, ништа није научено јер се и данас уништавају споменици и креирају посебне историје у којима смо ми означени као лоши момци“, рекао је Миливојевић.
Он каже да Срби морају да памте, да се сјећају и подсјећају на српске жртве и траже правду. „Поклањамо се свакој жртви из сваког народа, али тражимо да се и наше жртве признају и да уз нас буду други, као што смо ми уз њих“, поручио је Миливојевић.
Предсједник Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић поручила је да је у Мостару, у коме је и живјела до рата, прије ратних сукоба било око 30.000 Срба, а да их данас има око 4.500, да потражују 83 особе српске националности са тог подручја.
„Порука је да се никада никоме не понови ово и да Мостар без Срба није Мостар. Ово је град различитих култура и националности и то се мора вратити на ово подручје“, рекла је Џелетовићева.
Она је истакла да Тужилаштво БиХ није одрадило свој дио посла, јер како каже, да је јаче и боље радило, данас би било много оптужених у Мостару. Иако је било 28 затвора и 28 мјеста заточења, само шест лица је до сада процесуирано.
„Питам Тужилаштво колико још година да прође и ко ће тражити Србе. Kолико још година да прође а да процесуирају и открију ко је починио злочин. Kо ће свједочити, јер 30 година је прошло?“, упитала је Џелетовићева.
Она је рекла да је њен случај осам година пред Тужилаштвом, иако има и видео запис и имена људи.
Више десетина Срба из Мостара и Невесиња, те бројни гости присјетили су се прогона Срба из Мостара, убијања и паљења српске имовине и светиња на Академији сјећања на 30 година од страдања и егзодуса Срба Мостара и долине Неретве у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару.
Претходно је парастос у Старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Бјелушинама служио владика Димитрије и свештеници из Мостара.
Јун 1992. остаће трајно урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико јунских дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало.
Приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.
Организатор догађаја је Епархија захумско-херцеговачка и приморска, Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, потпредсједник Градског вијећа Мостара из реда српског народа и Градски одбор „Просвјете“ из Мостара.
