На данашњи дан прије 21 годину у атентату је убијен премијер Србије Зоран Ђинђић, испред зграде Владе у Београду.
Ђинђић је задобио прострелну рану грудног коша и стомака, а повредама је подлегао у Ургентном центру Клиничког центра Србије, непосредно након рањавања.
У Србији је потом уведено ванредно стање и проглашена тродневна жалост.
За вријеме ванредног стања у полицијској акцији „Сабља“ ухапшено је 11.665 особа, међу којима је било партијских функционера, високих официра, носилаца правосудних функција и естрадних умјетника.
Главни осумњичени за организовање убиства Ђинђића били су некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције /ЈСО/ Милорад Улемек Легија и припадници „земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.
У акцији „Сабља“ ухапшен је непосредни извршилац убиства Звездан Јовановић, као и неколико чланова распуштене ЈСО, али и бројни припадници „земунског клана“, док су Спасојевић и Луковић убијени у Мељаку код Београда.
У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе за учешће у организовању убиства, а суђење је почело 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду.
Они су 23. маја 2007. године проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора, али политичка позадина убиства Ђинђића до данас није разјашњена.
У образложењу пресуде Ђинђићевим убицама, између осталог, наведено је да је то политичко убиство, да је уперено против државе, да су у њему учествовали криминализовани дио ЈСО и „банда“ Душана Спасојевића.
За учешће у убиству Ђинђића на максималне казне од по 40 година затвора осуђени су Улемек и Јовановић који су били повезани са „земунским кланом“.
Чланови клана браћа Милош и Александар Симовић осуђени су на по 35 година робије, а Сретко Калинић и Бранислав Базаревић на по 30 година.
До сада су казну одслужили Саша Пејаковић звани Пеле, бивши припадник ЈСО осуђен за помагања убицама, Жељко Тојага звани Жмиги, бивши припадник „црвених беретки“ након одслужених 15 година затвора због покушаја убиства Ђинђића код „Београдске арене“ 21. фебруара 2003. године и Душан Крсмановић, бивши припадник „земунског клана“ који је једини на суђењу изразио кајање.
Зоран Ђинђић је био први премијер Србије послије пада режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије /ДОС/.
Он је четири мјесеца прије убиства најближим сарадницима представио документ и његову стратегију за рјешење косовског питања. Тај документ од пет тачака до детаља наводи потезе које Србија треба да повуче како би вратила покрајину, а неки политичари су сматрали да је био прави разлог због којег је извршен атентат.
Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године у Шамцу. Студирао је на Филозофском факултету у Београду и већ тада је примијећен међу младим дисидентима. Основне студије завршио је за три и по године, а докторирао је 1979. на Универзитету у Констанцу, у Њемачкој о теми „Проблеми утемељења критичке теорије друштва“.
Ђинђић је са још 12 интелектуалаца 1989. године учествовао у обнављању Демократске странке, чиме је започео политичку каријеру.
Остао је упамћен као енергичан политичар који је покушавао да модернизује Србију, али и као научник, филозоф, писац и сјајан говорник чије се мудре ријечи и данас цитирају.
„Гледајте у будућност, тамо ћемо се срести и ви и ја“, „Ако мораш да прогуташ жабу, немој много да је гледаш – прогутај је одмах. Ако мораш да прогуташ неколико жаба, највећу прогутај прву“, само су неке од њих.
Сахрањен је 15. марта 2003. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
