На данашњи дан прије 83 године, нацистичка Њемачка бомбардовала је Београд без објаве рата, убила између 2.200 и 4.000 људи и нанијела огромну материјалну штету главном граду Краљевине Југославије.
Бомбардовање Београда почело је на православни Васкрс, 6. априла, у 6.30 часова ујутро, а напад је поновљен још три пута тог дана. Град је у налетима бомбардован и 7, 11. и 12. априла, пред долазак њемачке војске у град.
Тачан број жртава никада није утврђен јер је одређен број страдалих трајно остао затрпан под рушевинама, али се процјењује да је погинуло између 2.200 и 4.000 људи.
У бомбардовању је уништено скоро 50 одсто стамбеног фонда града, а међу уништеним објектима била је и Народна библиотека на Косанчићевом венцу са више од 350.000 књига, разорени су бројни вјерски и образовни објекти, склоништа и болнице. Уништено је 9.365 стамбених зграда, а водоводна мрежа оштећена је на 360 мјеста.
Учествовало је 880 авиона, избачено је око 440 тона разорних и запаљивих бомби, а кориштене су специјалне падобранске мине од 1.000 килограма, чија је експлозивна моћ изазивала страховита разарања, наводи се на сајту Музеја града Београда.
Више стотина људи погинуло је у јавним склоништима која су била мета ваздушних напада – у порти Вазнесењске цркве, Карађорђевом парку и другима.
Напад на Југославију извршен је и копненим путем, из више праваца. Њемачке, италијанске и мађарске трупе продрле су на територију Југославије из правца Италије, Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније.
Према појединим информацијама, југословенска противваздухопловна одбрана оборила је више од 40 њемачких авиона, а у борбама је погинуло и 11 југословенских пилота.
Ова инвазија која се назива и Априлски рат завршена је 17. априла 1941. године окупацијом и подјелом Југославије између Сила Осовине.
