Комеморација поводом смрти великана глумишта Жарка Лаушевића одржана у Југословенском драмском позоришту. Чланови породице, колеге и пријатељи окупили су се да одају почаст легендандарном Лаушу.
Поред чланова породице, комеморацији у ЈДП-у присуствовали су бројни глумци, сарадници, пријатељи, поштоваоци и личности из јавног и културног живота.
Да одају почаст пријатељу и колеги дошли су Драган Бјелогрлић, Воја Брајовић и Милица Михајловић, Миодраг и Бојан Кривокапић, Бранка Петрић, Милан Марић, Мањо Вукотић, те Божо Копривица, Зоран Живковић, Цаци Михаиловић, Мирослав Лекић, као и Петар Божовић, Весна Чипчић, Јелена Ћурувија, Дарко Бајић, Дејан Луткић, Мима Караџић, Катарина Гојковић, Вук Драшковић, Ивица Дачић, Југослав Пантелић…
У пуној Великој сцени „Љуба Тадић“ комеморација је почела минутом ћутања, а директорка ЈДП Тамара Вучковић Манојловић рекла је да се „данас опраштамо од друга, колеге и пријатеља – Жарка Лаушевића чији је живот био јединствен, баш као и његов таленат“.
Услиједили су инсерти из бројних филмова и представа у којима је остварио незаборавне улоге попут „Колубарске битке“, „Позоришних илузија“…
Воја Брајовић је у свом говору казао да умјесто да Лаушевић са ове сцене „говори Шекспира или Љубу Симовића, ми због античке трагедије сада говоримо о њему“:
– Жарко је имао оно нешто што речима не може да се опише – због тога су га толико јурили и волели. Њега сада нема, али остаје наша љубав, поштовање и дивљење – поручио је Брајовић.
На почетку свог обраћања Ирфан Менсур, близак Лаушевићев пријатељ и колега, обратио се глумчевој супрузи Анити и дјеци:
– Немојте неко сузу да је пустио, Анита, дјецо, знате какав је, наљутиће се“
– Недостајеће ми наши разговори док је био у Њујорку. Недостајеће ми текстови које ми је слао за његову књигу, и његово питање – „Шта мислиш?“ Драги моји, оде Жарко. Не пристајем на то, није фер – казао је Менсур.
Испраћај за кремацију биће обављен данас на Новом гробљу са почетком у 14 часова.
Познати драмски умјетник Жарко Лаушевић преминуо је 15. новембра у 63. години, након краће и тешке болести.
Лаушевић је био један од најпознатијих и напризнатијих југословенских и српских глумаца друге половине осамдесетих година.
Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду.
Био је члан Југословенског драмског позоришта, а прву улогу остварио је 1981. године у представи „Раскршће“.
На матичној сцени играо је у бројним представама међу којима су „Хрватски Фауст“, „Муке по Живојину“, „Колубарска битка“, „Баал“, „Ваљевска болница“, „Позоришне илузије“, „Лажни цар Шћепан мали“…
Наступао је на бројним београдским и југословенским сценама у представама као што су Горски вијенац, Ромео и Ђулијета, Оригинал фалсификата, Мала, Чаруга, Мачка на усијаном лименом крову, Чекајући Годоа, Стаклена менажерија, Свети Сава, Кањош Мацедоновић&хеллип; Играо је у више од тридесет филмских остварења међу којима су Игмански марш, Јагоде у грлу, Лепота порока, Шмекер, Догодило се на данашњи дан, Официр с ружом, Октобарфест, Браћа по матери, Оригинал фалсификата, Црни бомбардер, Боље од бекства, Нож, Смрдљива бајка, Лето када сам научила да летим&хеллип;
Посљедњи пут, публици се поклонио на премијери филма Хероји Халијарда у октобру ове године.
