Парк у аустријској пријестоници Бечу, смјештен у деветом кварту, добио је 13. октобра 2014. године назив по Диани Будисављевић, која је из хрватских усташких логора спасила више од 12.000 махом српских малишана.
Диана Будисављевић /1891-1978/, дјевојачко презиме Обексер, хуманитарка аустријског поријекла, удата за Србина Јулија Будисављевића, спасавала је дјецу из концентрационог логора Јасеновац и из других логора у којима су владали нехумани услови.
Дјеца коју је спасила, или покушала да спасе, била су, углавном, српска са Кордуна, Козаре, хрватских и села у БиХ.
Ова акција била је једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом свјетском рату.
У хрватским усташким логорима за дјецу, јединим те врсте у Другом свјетском рату, умрло је или убијено више хиљада малишана, а готово сва дјеца била су исцрпљена тортуром, глађу и болешћу.
Диана је била удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу.
Он је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протјеривања или пљачке имовине за вријеме фашистичке Независне Државе Хрватске.
Да би сачувала податке о дјеци коју је збрињавала током рата, Диана је водила картотеку о њима, са надом да би једнога дана могла бити враћена својим биолошким породицама.
Имала је подршку уског круга људи, а сви који су се бавили спасавањем дјеце из логора ризиковали су сопствене животе.
Након рата, комунистичке власти заплијениле су картотеку и одузеле је од Диане Будисављевић, онемогућивши тако да се велики број малишана поново врати својим правим породицама.
Деценијама се у Југославији ћутало о Диани Будисављевић и овом хуманитараном подухвату, као што се ћутало и о коцентрационом логору Јасеновац и другиим стратиштима Срба.
