Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске /Гарда/ у недјељу, 18. октобра, организује помен и подсјећање на судбоносне догађаје за ову јединицу, 1. и 29. октобра 1994. године, када је током непријатељскох офанзива живот изгубило 24 гардиста у борбама за одбрану Бјелашнице, Трескавице и Трнова.
Суорганизатори овог меморијалног догађаја су општина Трново и Борачка организација Трново.
Долазак и пријем породица, гардиста, бораца Војске Републике Српске и гостију предвиђен је од 11.30 до 12.00 часова, након чега ће бити служен парастос за погинуле припаднике Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске и све погинуле борце и цивиле у одбрани Трнова.
Од 12.20 до 12.40 часова биће положени вијенци и цвијеће на централно Спомен-обиљежје у Трнову, а потом је у 13.00 часова у плану заједнички ручак и дружење.
Предсједник Удружења гардиста Жељко Лакић подсјетио је да су у раним јутарњим часовима 1. октобра 1994. године муслиманске снаге почеле јака и непрекидна офанзивна дејства на положаје Војске Републике Српске на планинама Игман, Бјелашница и Трескавица.
“Дејства су почела јаком артиљеријском подршком, након чега је услиједио напад пјешадијских непријатељских јединица. Одмах се могло уочити да су главни правци непријатељских дејстава усмјерени на рејоне и положаје које је бранила гардијска бригада”, рекао је Дакић Срни.
Према његовим ријечима, почели су страшни сукоби који су били борбе на живот и смрт, а гардисти су пружили одсудан отпор упркос чињеници да их је напао вишеструко бројнији и јачи непријатељ.
Муслиманске снаге су непрекидне нападе изводиле на правцима према рејонима Млаква, Шљемена, Пољице, Дубоке и Дебело брдо.
Дакић је рекао да је, користећи повољан положај терена, пошумљеност и испресијецаност рељефа, као и слабију увезаност борбене линије са сусједима, непријатељ у јутарњим часовима успио кроз међупросторе да убаци дио својих снага на плато планине Трескавице.
Тиме је угрожен лијеви бок одбране, посебно одбрана на објектима Меснице, Огорјели кук и Пољице, док је артиљерија снажно дјеловала из рејона села Шабићи.
Дакић је навео да је непријатељ успио да разбије линију одбране према Месницама, усљед чега се 20 гардиста на овом објекту нашло у окружењу.
Одмах је на ту локацију упућена група од 45 гардиста са задатком да деблокира објекат и потисне непријатеља према селу Љута.
Интензитет напада током цијелог дана није се смањивао, а због неповољног тактичког положаја, гардисти су се повукли са положаја на рејонима Меснице, Пољице, Млаква и Шљемена.
Дакић је рекао да је у поподневним часовима почела да стиже помоћ из других јединица Војске Републике Српске.
Стигло је 130 бораца из 11. Херцеговачке лаке пјешадијске бригаде који су упућени на правац села Дујмовићи-Пандурица с циљем обезбјеђења дејстава.
Јединица МУП-а Републике Српске од 50 полицајаца упућена је у рејон Бориковац ради ојачања положаја.
Према Дакићевим ријечима, у општини Калиновик спровођена је општа и потпуна мобилизација.
“Упркос свим недаћама, као што су дејства убачених диверзантских група у дубину обране, покидане везе и садејства, губитак одређених доминантних упорних тачака одбране, гардисти су пружали отпор и одсудно бранили српску земљу, јер су били свјесни намјера непријатеља да освоји Трново и пресијече комуникацију на превоју Рогој”, нагласио је Дакић.
Он је додао да су гардисти били свјесни посљедица по Републику Српску у случају успјеха непријатеља у њиховим намјерама.
Дакић је истакао да су на неким правцима покушани и противнапади и да су у једном од таквих српски војници успјели да овладају највећим врхом планине Трескавице, Ђокиним торњем, што је битно утицало на ток даљих дејстава и пружање отпора.
На вјечној стражи на обронцима планина Бјелашнице и Трескавице, бранећи Републику Српску и свој народ погинуло је 15 гардиста.
То су Димитрија Арежина из Мркоњић Града, Драгољуб Арсић из Дрвара, Жељко Бјелаковић из Шековића, Горан Ћорић из Грахова, Јовица Добрињац из Градишке, Владислав Гавриловић из Бијељине, Томо Јелић из Рудог, Игор Јерковић из Мркоњић Града, Мирко Костић из Шековића, Драгољуб Милосављевић из Вишеграда, Драган Нединић из Дервенте, Бојан Њежић из Лакташа, подофицир водник Горан Станчић из Челинца, Саша Станојевић из Добоја и Борис Трифковић из Брода.
Тада је рањено 39 гардиста.
Претпоставке о непријатељској офанзиви ширих размјера су се обистиниле и 29. октобра 1994. године.
У раним јутарњим часовима, уз веома снажну артиљеријску подршку, муслиманске снаге су извеле веома јак напад дуж цијеле линије одбране на све положаје које је бранила гардијска бригада у правцу Бјелашнице.
Напад непријатеља био је добро испланиран и организован, што потврђује и чињеница да је у дубину српске територије убацио и неколико извиђачко-диверзантских група.
Једна од тих група је поставила засједу и отворила ватру на возило у рејону села Турови које је повезло испомоћ на угрожене правце. У размјени ватре рањена су тројица гардиста.
Међутим и тада, као и небројено пута раније, гардисти су показали храброст и витештво.
Борбе су вођене током цијелог дана и у поподневним часовима напад је одбијен и сломљен, а муслимански нападачи су се повукли на почетне положаје.
Нажалост, и овај напад није прошао без жртава и у херојским борбама погинуло је осам гардиста.
На вјечној стражи остали су гардисти Јово Башић и Радомир Ћуртовић из Требиња, Раде Елез, Витомир Регоје и Славко Пржуљ из Калиновика, Симо Новичић из Осмака, Мирољуб Радикић из Лопара и Драженко Шопаловић из Кнежева.
Наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића формирана је Прва гардијска моторизована бригада.
Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима.
Основна замисао била је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева.
Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху.
У августу 1993. године пристигла је прва генерација младих гардиста, а у јулу 1994. године гардистима се прикључила Калиновачка лака пјешадијска бригада.
О ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске снимљен је документарни филм “Синови Српске”.
Кроз Прву гардијску моторизовану бригаду прошло је око 7.100 гардиста, а њих 240 уградило је живот у темеље Републике Српске.
Филм је обухватио сва дешавања од оснивања бригаде, те сва ратишта гдје је учествовала ова бригада, од платоа Трескавице и Бјелашнице, оловског и бихаћког ратишта, као и остала подручја на којима су били гардисти, а идеја о његовом снимању потекла је од Предсједништва Удружења.
