Први командант 5. Оперативне авио-групе која је била зачетак ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске, генерал-мајор Војске Југославије у пензији Бранко Билбија преминуо је након краће болести у Београду у 75. години, јавиле су „Вечерње новости“.
Билбија је рођен у Санском Мосту 1947. године.
У професионалној каријери обављао је дужности пилота на аеродрому „Петровац“ код Скопља у 98. авијацијској бригади, а потом командира авијацијског одјељења и замјеник команданта 125. ескадриле у 117. ловачко-авијацијском пуку на аеродром „Жељава“ код Бихаћа.
Билбија је био опитни пилот и командант Ваздухопловног опитног центра, начелник Ођелења за ваздухопловну подршку у команди РВ и ПВО, затим помоћник команданта РВ и ПВО за летачку обуку и инспекцијске послове, те директор Савезне управе за контролу летења.
Од октобра 1991. године учествовао је у борбеним дејствима на просторима СФРЈ и у априлу 1992. године примио дужност првог команданта 5. Оперативне авио-групе на аеродрому „Жељава“ код Бихаћа, а касније у Бањалуци, која је била зачетак РВ и ПВО Војске Републике Српске.
Летио је на више од 35 типова и подтипова авиона.
Први је у СФРЈ извео командовани ковит на „Орлу“ и летио надзвучно на „Орлу“ двосједу.
Билбија је 1985. и 1986. године, као опитни пилот, летио на авиону „Мираж 2000“ у Опитном центру Истр у Француској, с циљем процјене авиона и одабира за југословенско РВ и ПВО.
По истом задатку боравио је у АФБ Едвардс Kалифорнија Мохави пустиња – у САД, у Сингер Линк Мајлс Брајтону у Великој Британији и аеродрому Омдурман Kартум у Судану.
У децембру 1985. године, као први пилот ван СССР-а, летио је на авиону „МиГ-29“ у опитном центру СССР-а на аеродрому „Kубинка“ поред Москве, а с циљем његове евалуације за потребе југословенског РВ и ПВО.
За успјехе у раду, испитивању, руковођењу и командовању ванредно је 1985. године унапријеђен у чин пуковника. У чин генерал-мајора унапређен је 1997. године.
Билбија је учествовао у одбрани земље од агресије НАТО-а.
Више пута у току активне војне службе је похваљиван, награђиван и одликован.
Пензионисан је 2001. године.
