Романијски скоруп кајмак и мед, као и рогатички кромпир препознатљиви су по квалитету и изван граница Републике Српске, али се на очувању угледа и традиције овог подручја ради у континуитету.
“Оно по чему смо препознатљиви и што даје на тржишту додатну вриједност је квалитет и здрава храна”, изјавила је Срни руководилац подручне јединице Источно Сарајево ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Јелена Мићић.
Она је нагласила да је у посљедњих пет година дошло до интензивирања пољопривредне производње на Романији.
Мићићева је навела да савјетодавна служба Подручне јединице Источно Сарајево покрива терен од 12 општина Сарајевско-романијске и Горњодринске регије гдје већ имају три производа географски заштићена.
“Постоје три врсте ознаке – ознака поријекла, ознака географског поријекла и гарантованих традиционалних специјалитета”, додала је Мићићева.
ФОКУС НА ПОЉОПРИВРЕДНИМ АУТОХТОНИМ ПРОИЗВОДИМА
Она је навела да су препознали да морају направити фокус на пољопривредне аутохтоне производе, дати им додатну вриједност и тиме помоћи пољопривредним произвођачима.
Подсјетила је да су 2014. године одлучили да раде на географској заштити романијског скоруп кајмака.
“Пут јесте тежак, али је признање велико и даје доста предности, али је и обавеза да морате у континуитету да радите на квалитету производње, да чувате тај углед и традицију”, навела је Мићићева.
Она је указала на чињеницу да је романијски скоруп кајмак препознатљив на тржишту, као и да се његова цијена стално повећава.
“Наши произвођачи ова изазовна времена спремно дочекују, а увијек ће моћи на кућном прагу да продају своје производе. Такви производи доводе до развоја руралног туризма, јер људи који дођу са стране желе да пробају нешто аутентично”, напоменула је Мићићева.
ПОТРЕБНО УЛАГАТИ У ПРЕРАЂИВАЧКЕ КАПАЦИТЕТЕ КРОМПИРА
Након романијског скоруп кајма, заштићен је и рогатички кромпир 2023. године.
“Имамо озбиљне количине, производња се заснива на неких 300 хектара, гдје имамо и три највећа произвођача сјеменског кромпира у БиХ. Тако да смо се одлучили да заштитимо рогатички кромпир, а мора се улагати и у прерађивачке капацитете”, истакла је Мићићева.
Она је додала да је то начин како пољопривредни производи не би остали само сировина, већ да би се нашли на тржишту, имали бољу цијену, а на тај начин се ради на одрживом развоју пољопривредних газдинстава.
“Мора се доста радити на маркетингу и на промоцији, иначе ће овакви производи остати непримијећени, остаће само препознатљиви у својој локалној заједници или једној ужој средини, што нам није циљ”, указала је Мићићева.
Један од добрих видова промоције су и сајмови на којима се представљају пољопривредни производи романијског краја, а један од таквих се организује и у Источном Сарајеву.
Мићићева је напоменула да је романијски мед заштићен ознаком поријекла и уписан у регистар Агенције за безбједност хране БиХ, а да су иницијативу покренула удружења пчелара.
Према њеним ријечима, удружења пчелара на Сарајевско-романијској регији су добро организована и пуно полажу рачуна на промоцију и стручне едукације.
Значај оваквих производа, нагласила је, препознале су и многобројне међународне организације.
НА СОКОЦУ БИ ТРЕБАЛО ДО СЕПТЕМБРА ДА БУДЕ ОТВОРЕНА “РОМАНИЈСКА КУЋА”
Мићићева је рекла како се очекује да до краја септембра на Сокоцу буде отворена и “Романијска кућа” гдје ће сви ови производи бити презентовани и моћи да се купе.
“То је још један од разлога зашто смо све ово радили, како би произвођачи били препознатљиви и могли да дођу до финансијских средстава која су им потребна како би даље улагали у производњу”, појснила је Мићићева.
Она је указала и да се доста радило на модернизацији фарми и објеката, механизацији кроз капиталне инвестиције Министарства пољопривреде Републике Српске.
“Битно је да су све те информације доступне нашим произвођачима да аплицирају за различите међународне пројекте. Доста је урађено и када је у питању паметна пољопривреда и ради се на дигитализацији”, закључила је Мићићева.
Репортажа о заштићеним романијским производима је доступна на Срнином каналу на “Јутјубу”
Максимовић: Димљени романијски скоруп кајмак аутентичан и тражен
Ознака заштите географског поријекла омогућила је лакшу продају и препознавање романијског скорупа кајмака за који за један килограм треба од 12 до 15 литара млијека, изјавила је Срни предсједник Удружења “Романијски скоруп кајмак” са Хан Пијеска Нада Максимовић.
“Послије врења, млијеко стављамо 36 до 48 сати у колибу да се дими и да се одваја кајмак. Затим се циједи, соли и слаже. Само иду букова дрва, не могу друга ради ароме, да не би промијенили укус кајмака”, појаснила је Максимовићева.
Млади је кајмак до мјесец дана, а више од мјесец је зрели и он стајањем само добија на квалитету.
“Стајањем и притиснут у качицама, мијења се само површински дио. Испира се свака два дана и притисне. Значи само со и дим, ништа друго се не ставља у њега”, навела је Максимовићева и истакла да због тога и јесте јединствен.
Она је додала додаје да је 2014. године цијена килограма кајмака била 18 КМ, а сада је 35 КМ.
“Овим послом могу да се баве они који имају јаку и добру вољу да то издрже, а можда ће их и вријеме натјерати да морају да се овим баве и да себи обезбиједе средства”, сматра Максимовићева.
Удружење покрива општине Хан Пијесак, Соколац и Рогатицу, основано је 2014. године, а скоруп кајмак је заштиту географског поријекла добио 2017. године. Када је основано, имало је 24 чланице, а тренутно их је 16 јер старије чланице полако одустају, а млади се слабије укључују.
Према њеним ријечима, купци им долазе из свих крајева, а квалитет је препознат и на Новосадском сајму 2019. и 2023. године када су освојиле златне медаље за кајмак.
РОГАТИЧКИ КРОМПИР ПРЕПОЗНАТЉИВ НА ТРЖИШТУ ПО КВАЛИТЕТУ
Миланко Ристановић из Пољопривредне задруге “Агроплан” из Рогатице каже да је рогатички кромпир на основу квалитета препознатљив на тржишту, али да је нелојална конкуренција увозни кромпир који долази из Пољске, земаља ЕУ, Египта.
Ристановић је рекао да је у овој години планирана повећана производња јер је планирана изградња фабрике и капацитета за прераду кромпира.
“Имамо око 60 коопераната. У плану је, када заживи фабрика и ширење кооперантске мреже на остале општине Сарајевско-романијске регије”, навео је Ристановић.
Изградње фабрике за прераду кромпира иде по етапама и изискује велика улагања. План је да се изгради објекат и дође до фазе прераде гдје ће имати ољуштен, вакумиран и бланширан кромпир.
“То је полупроизвод с којим се може изаћи на тржиште и да фабрика функционише, остварује профит и покрива одређене трошкове“, каже Ристановић.
Сљедећа етапа развоја је производња залеђеног помфрита који изискује проширење и капацитета и додатно улагање у машине и опрему.
“Видјећемо како ће нам послужити тржиште. Ништа се ово не би могло да нисмо ми сви заједно ишли ка овом циљу, односно локална заједница и Министарство. Сви заједно дошли смо до тога да је пројекат кренуо, а какав ће бити темпо видјећемо”, истакао је Ристановић.
Осим пласмана рогатичког кромпира на домаћем тржишту, Србији, Црној Гори, нагласио је да је циљ излазак на тржиште ЕУ, односно у Хрватску, Словенију, Сјеверну Македонију, Грчку, Албанију.
