Циљ НАТО агресије на Савезну Републику Југославију /СРЈ/ био је да се остваре циљеви САД, да се распарча Србија и да се на територији Косова и Метохије отвори највећа војна база Алијансе у југоисточној Европи, изјавио је угледни амерички економиста и професор на Колумбијском универзитету Џефри Сакс.
Он је у интервјуу са америчким новинаром Такером Карлсоном, рекао да су САД током деведесетих година прошлог вијека, наставиле да једнострано раде ствари које су заиста биле нечувене.
„Бомбардовали смо Београд 78 дана 1999. године. Лош потез. Апсолутно. Бомбардовали смо пријестоницу Европе 78 дана. Поента је била да се Србија подијели и да се створи нова `држава Косово`, гдје имамо највећу војну НАТО базу у југоисточној Европи“, напоменуо је Сакс.
Он је истакао да су САД на Косову и Метохији отвориле базу „Бондстил“, јер су жељеле да имају базу у југоисточној Европи.
Сакс је подсјетио да се у документу под називом „Обнова америчке одбране“ објављеном 2000. године, наводи да је Балкан ново стратешко подручје за САД и да се у регион мора помјерити велики број трупа.
„То је зато што њихова идеја није само да се имају добре везе и мир. Требају нам војне базе, са повољним размјештањем наше војске свуда у свијету. Стога су хтјели велику базу у југоисточној Европи.
Није им се свиђала Србија, била је блиска са Русијом. Знате,`ми смо суперсила, радимо шта желимо`. Зато су подијелили земљу, а сада тврде да ми то никада не радимо, да никада не мијењамо границе. Растргли смо Србију, нашом декларацијом установили нову `државу` Косово, поставили смо огромну НАТО базу тамо и то је био циљ“, нагласио је Сакс.
Карлсон се на то надовезао питањем: „Зар циљ није био да се спаси муслиманско становништво?“, на шта је Сакс јасно поручио да је циљ био да се спасе амерички индустријски војни комплекс.
Водитељ је потом констатовао да су америчке снаге убијале невине грађане и уништавале градове.
„Знате, било је тужно. Али ми радимо много тужних и деструктивних ствари. Започињемо много ратова. Ми смо земља вјечног рата“, навео је Сакс.
Он је иронично закључио да САД „не гледају назад“ и „да не би требало чак ни да се прича о томе“.
