Сахрани Танасија Узуновића присуствовали су чланови његове породице, пријатељи, бројне колеге глумци.
Говоре су одржале глумице Ивана Жигон и Злата Нуманагић.
Претходно је комеморација чувеном глумцу одржана у Народном позоришту у Београду, његовој матичној кући, на Великој сцени.
Управник Народног позоришта Светислав Гонцић рекао је на комеморацији да је Узуновић велики глумац који је обиљежио југословенску и српску кинематографију, позориште и телевизијску продукцију.
“Даровао је овој сцени Народног позоришта јединствен, продуховљени и отмени глумачки израз, а иначе има иза себе више од 50 филмова и ТВ серија”, рекао је Гонцић.
Глумац Петар Божовић рекао је да се са Узуновићем упознао на Академији за филм, позориште, радио и телевизију “у неко друго време, када су се глумци међусобно поштовали”.
Од Танасија Узуновића опростио се и глумац Војин Ћетковић.
– Мој први партнер био је Танасије Узуновић. Онај ко је плашио храбре партизане и кога сам сањао. Први пут сам га гледао у представи Дејана Мијача. Још увек ми пролази његова виртуозност. Касније смо играли и у Шекспировој трагедији, а касније и у серији „Мој рођак са села“. Сећам се како је тражио да носи белу кошуљу и бакингарове са којима није био задовољан наредне две године. Ја сам му пришао и рекао да он мени игра ујака кога ја највише волим, а мене је тешко волети. Пришао је и загрлио ме, а од тада па до данас је био мој ујак. Био је компликовано диван. Звао сам га Тасос са Родоса. Био је мој пријатељ и ја сам био његов. Недостајеш ми Тасо и тек ћеш ми недостајати – овим ријечима од њега се опростио Војин Ћетковић .
Узуновић је добитник више значајних признања, међу којима се посебно издвајају Октобарска награда града Београда и Стеријина награда, као и Печат Народног позоришта.
Танасије Узуновић преминуо је 10. марта у 81. години.
Рођен је у Нишу 1942. године и био је унук Николе Узуновића, носиоца Легије части и предсједника Владе Краљевине Југославије између два рата.
Посљедњу улогу у Народном позоришту одиграо је 19. јануара, тумачећи лик Зарије Вучића у “Великој драми”, а то му је била и прва улога као сталног члана ансамбла тог позоришта 2002. године.
