Одговарајући на питање посланика СДП-а Саше Магазиновића у вези са платама које се финансирају из буџета БиХ, Тегелтија је рекао да висину плата не дефинише закон о буџету, већ фонд за њихову исплату.
– Питање висине плата, најниже и највише, питање је закона о платама и треба да се ријеши кроз то законско рјешење системски – рекао је Тегелтија на сједници Представничког дома.
Наводећи да у парламентарној процедури постоји један приједлог који се односи на ову проблематику, министар финансија је истакао да тај приједлог ништа не рјешава.
Тегелтија је додао да је и Предсједништво БиХ на претходној сједници утврдило приједлог у вези са овим питањам, за који је рекао да ништа не рјешава, само компликује односе када је ријеч о закону о платама.
– Закључак Савјета министара је био да у наредна три мјесеца изради нови закон који ће покушати да сложи те неравноправности, а данас је и Предсједништво БиХ потврдило тај закључак – рекао је Тегелтија.
Према његовим ријечима, проблем плата у институцијама БиХ није највиша, него најнижа плата.
– Закон који је давно донесен јасно је поставио основе око висине плата – констатовао је Тегелтија и додао да је питање да ли треба да однос између највише и најниже плате буде један напрема 10 или нижи.
Тегелтија се заложио се да се питање плата у институцијама БиХ ријеши системски, а не појединачним измјенама, истичући да појединачне измјене само праве највећу неравноправност унутар платних разреда.
Он је истакао да број изабраних и именованих лица која примају плату из буџета БиХ, која ће према предложеном буџету за ову годину добити и највише повећање примања, износи мање од 90.
– Њихов број се не мјери ни у проценту него у промилима и сав ефекат њиховог повећања плата, укључујући посланике, делегате, Предсједништво, министре, регулаторе, је 500.000 КМ – рекао је Тегелтија, додавши да се 20 милиона КМ подијели запосленима у институцијама БиХ кроз различите стимулације.
Тегелтија је упутио позив Савјету министара, посланицима, синдикату да припреме адекватно законско рјешење које никога неће угрозити, а направиће равноправнији однос између појединих плата.
– Најважније је да су највећем броју људи, а ради се о више од 22.000 запослених, у прошлој години плате кориговане за 24,7 одсто, а са овогодишњим корекцијама то ће бити повећање за више од 38 одсто у односу на 2021. годину – закључио је Тегелтија.
