Декан Православног богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи Владислав Топаловић рекао је да су ови простори прошли велику голготу и искушења и да их је и то са једне стране окренуло више православљу и Богу.
„Управо тамо гдје се највише страда, тамо људи се више окрећу Богу“, рекао је Топаловић на предавању о теми „Сусрет са Богом у светом покајању“ у Источном Сарајеву, које је организовао Православни центар за младе Митрополије дабробосанске „Свети Петар Сарајевски“.
Према његовим ријечима, ако Бога не препознамо у очима ближњих, нећемо га видјети нигдје друго.
„То је мотив овог предавања и то је уствари истинска срећа“, рекао је Топаловић.
Одговарајући на питање колико је савремени православни свијет данас у 21. вијеку ближе вјери и Богу, Топаловић је рекао да је то велико питање, али да се на свакодневном нивоу сваки човјек, па и сваки народ, опредјељују за Бога.
„Мора се сваки пут рећи – идем тим путем, путем вјере. Ујутро када устанете ви се поново опредјељујете за сусрет са Богом“, рекао је Топаловић.
Он је додао да „вјера опада“ у неким друштвима која су данас пуна благостања, попут скандинавских земаља гдје нема пуно тегоба животних, као што је то у неким земљама које имају драматичнију историју и садашњост.
„То је занимљив феномен, а тамо гдје су жаришта пуна тегоба и сукоба и невоља, човјек тражи смисао у свему томе, тражи смисао у патњи и налази га у Богу“, рекао је Топаловић.
Он је навео да се у вријеме Великог поста људи се окрећу духовним темама и имају потребу да се због „загађеност ефемерним свакодневним информацијама које постоје у животу, поготово у вријеме масовних медија, измакну од свега тога и нађу неку другу форму сусрета и разговора.
„То није разговор о свакодневним темама, него се окрећу оним великим темама а то је питање Бога, питање односа са Богом, питање смисла“, нагласио је Топаловић.
Вечерашње предавање одржано је у препуној сали Културног центра у Источном Сарајеву.
Циклус великопосних предавања, које организује Православни центар за младе Митрополије дабробосанске, подржали су град Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
