Данас се навршава 30 година од када је такозвана Армија БиХ гранатирала територију Републике Српске из правца Игмана, Храснице и Бутмира и на аутобуској станици у општини Илиџа убила 10 и ранила 33 српска цивила, од којих су многи остали трајни инвалиди, а најмлађа жртва овог свирепог масакра био је тринаестогодишњи дјечак Слађан Гргић.
Тог дана погинули су и Жарко Крешталица /27/, Милојка Тамбур /38/, Ружица Мартиновић /25/, Бранка Милошевић /40/, Наташа Квесић /24/, Томислав Милановић /34/, Здравко Шутало, Мира Делић и Петко Радовановић.
За овај злочин такозване Армије БиХ нико није одговарао, а општинске власти не дозвољавају постављање спомен-плоче на мјесту страдања невиних српских цивила.
Планина Игман је била под контролом снага такозване Армије БиХ, док је само један његов мали дио, Голо Брдо, од 1992. и 1993. године био под контролом Војске Републике Српске.
И Храсница је била под муслиманском контролом, а у селу Ковачи надомак Храснице била је смјештена минобацачка јединица такозване Армије БиХ.
