У Републици Српској у 2018. години од карцинома је умрло 2.853 људи, међу којим 1.705 мушкараца и 1.148 жена, речено је Срни у Институту за јавно здравство.
Према посљедњим подацима којим Институт располаже о овој болести, током 2018. године откривено је 5.969 обољелих од рака, и то 3.132 мушкарца, а 2.837 жена.
Kако наводе у Институту, стопа морталитета за мушкарце износила је 140,9 на 100.000 становника, а за жене 76,3 на 100.000 становника.
„Три најчешће локализације рака код мушкараца у Републици Српској су душник, бронх и плућа – 558 случајева, колон и ректум – 437 случајева и простата – 280 случајева, док су три најчешће локализације рака код жена дојка – 540, колон и ректум – 273 и грлић материце – 203“, наводе из Института за јавно здравство поводом 4. фебруара – Свјетског дана борбе против рака.
Из Института истичу да је Свјетски дан борбе против рака глобална иницијатива коју је покренула Међународна унија за контролу рака. Обиљежава се сваке године 4. фебруара с циљем подизања свијести, нивоа информисаности и подстицања бројних активности из подручја контроле рака широм свијета.
Рак је, како наводе из Института за јавно здравство Републике Српске, један од водећих јавноздравствених проблема у свијету и најзначајнијих изазова данашњице, те представља велико здравствено, економско и друштвено оптерећење широм свијета.
Из Института за јавно здравство, истичу да је превенција најисплативија дугорочна стратегија за контролу рака и наглашавају да се раним откривањем и лијечењем може смањити смртност.
Овогодишња тема кампање поводом Свјетског дана борбе против рака „Затворити пропусте у здравственој њези“, наставак је трогодишње кампање коју је прошле године покренула Међународна унија за борбу против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм свијета са циљем смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лијечењу и њези обољелих од рака узроковану мјестом становања, социоекономским статусом, етничком припадношћу, старошћу и другим обиљежјима.
Према процјенама глобалне здравствене статистике /ГЛОБОЦАН 2020/, број новообољелих од рака у свијету 2020. године достигао је 19,3 милиона, а умрлих чак 10 милиона.
Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету били су рак плућа /1,8 милиона смртних случајева/, колоректални карцином /935.000 смртних случајева/, рак јетре /830.000 смртних случајева/, рак желуца /769.000 смртних случајева/ и дојке /685.000 смртних случајева/.
Према процјенама Свјетске здравствене организације /СЗО/, оптерећење раком ће се у наредне двије деценије повећати за око 60 одсто, додатно оптерећујући здравствене системе, појединце и заједнице.
Предвиђено глобално оптерећење, према прцјенама СЗО, увећаће се на око 30 милиона нових случајева рака до 2040. године, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.
Према СЗО, између 30 и 50 одсто смрти од рака могло би се избјећи смањењем кључних фактора ризика и спровођењем постојећих превентивних стратегија утемељених на доказима за превенцију рака, скрининг и рано откривање, лијечење и палијативну његу.
Око 70 одсто, према процјенама СЗО, свих пријевремених смрти од рака у свијету и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама.
Већина пријевремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се због разлика у нивоу образовања, прихода, мјеста становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Неједнакост у приступу услугама и њези је присутна готово свугдје, како у земљама са високим, тако и у оним са ниским и средњим дохотком.
Према СЗО, примјери ефикасних интервенција и стратегија су контрола дувана и вакцинација против ХПВ-а.
Најефикаснија примарна превенција рака, према СЗО, заснива се на приступима на нивоу држава, укључујући законодавство, регулативу у комбинацији са активностима везаним за промјену понашања појединаца и заједница којима се настоји сензибилисати јавност о кључним факторима ризика за оболијевање од рака /пушење, штетна конзумација алкохола, гојазност и недостатак физичке активности, изложеност загађењу, карценогеним супстанцама и зрачењу, заразнима агенсима/, те предузети мјере против тих фактора.
Боља информисаност и разумијевање фактора ризика и одредница здравља, како наводе стручњаци, значајни су за побољшање здравствених исхода.
