Све је спремно за завршни чин Свјетског првенства. Фудбалери Шпаније и Аргентине од 21 час на стадиону „Метлајф“ у Њујорку, излазе на терен у борби за највреднији трофеј светског фудбала, у дуелу који ће одлучити новог шампиона планете.
За Аргентину ће ово бити седмо финале Мундијала и прилика да стигне до четврте титуле првака свијета, док ће Шпанија играти своје друго финале са жељом да понови успјех из 2010. године и освоји други пехар у историји.
Актуелни свјетски првак има прилику да испише нове странице историје. Уколико одбрани титулу освојену прије четири године у Катару, Аргентина ће постати тек трећа репрезентација којој је пошло за руком да узастопно освоји Свјетско првенство, послије Италије (1934. и 1938) и Бразила (1958. и 1962).
Са друге стране, Шпанија може да обједини европску и свјетску круну, баш као што је учинила почетком претходне деценије. „Црвена фурија“ је прије двије године освојила Европско првенство, а сада жели да том успјеху дода и наслов првака свијета. Додатну симболику финалу даје чињеница да би Лионел Меси могао да се опрости од Мундијала на најљепши могући начин. Легендарни Аргентинац има прилику да репрезентацији донесе другу узастопну свјетску титулу, нешто што није успио ни Дијего Марадона.
Насупрот њему стајаће нова звезда светског фудбала Ламин Јамал, који жели да своју блиставу каријеру обогати првим трофејом са Светског првенства.
Обје селекције до финала су стигле без пораза, али различитим путевима.
Аргентина је групну фазу завршила максималним учинком, побједама над Алжиром (3:0), Аустријом (2:0) и Јорданом (3:1).
У елиминационој фази савладала је Зеленортска Острва послије продужетака (3:1, након 1:1), затим после великог преокрета Египат (3:2), потом Швајцарску такође након додатних 30 минута игре (3:1, после 1:1), да би у полуфиналу спектакуларним преокретом елиминисала Енглеску резултатом 2:1.
Шпанија је турнир отворила ремијем без голова против Зеленортских Острва, а потом је савладала Саудијску Арабију (4:0) и Уругвај (1:0).
У нокаут фази редом су падали Аустрија (3:0), Португал (1:0), Белгија (2:1) и Француска (2:0), уз само један примљен погодак током читавог шампионата.
Финале Свјетског првенства донијеће судар двије различите фудбалске филозофије. Кључна борба водиће се између савршено организованог система „црвене фурије“ и невјероватне индивидуалне моћи актуелног шампиона.
Шпанија је на турниру показала најпрепознатљивији стил игре – посјед, кратка додавања и константан притисак након изгубљене лопте. Екипа Луиса де ла Фуентеа просјечно је имала 63,7 одсто посједа, али њена игра није заснована само на контроли лопте. Велики проблем ривалима представљају стална кретања и утрчавања играча из другог плана, посебно бекова.
Марк Кукуреља је један од најбољих примјера таквог приступа, пошто је имао чак 139 утрчавања иза противничке одбране. Уз њега, Родри представља кључну фигуру система – везиста својим позиционирањем прекида нападе ривала и омогућава Шпанцима да задрже доминацију.
Додатни адут биће Ламин Јамал, чији таленат и креативност могу да направе разлику у мечу највећег улога.
Аргентина, са друге стране, игра на карактер, искуство и способност да пронађе прави тренутак. Тим Лионела Скалонија можда не доминира током читавих 90 минута, али је показао невјероватну снагу у завршницама – чак 12 од 19 голова на Мундијалу постигао је послије 75. минута.
Игра „гаучоса“ углавном се врти око средине терена и Лионела Месија, који и даље представља највећу пријетњу по противничке одбране. Ипак, Аргентина није само тим једног играча. Хулијан Алварез доноси енергију у нападу, Енцо Фернандез квалитет у везном реду, а Еми Мартинез сигурност на голу.
Посебно оружје актуелног шампиона могу бити прекиди, пошто је Аргентина већ четири пута погађала главом на овом турниру, а три гола стигла су послије Месијевих центаршутева.
Шпанија и Аргентина су репрезентације које имају богату историју и бројне везе.
Њихов међусобни скор је потпуно изједначен – од 14 одиграних утакмица, обје селекције имају по шест побједа, док су два сусрета завршена ремијем.
Иако су фудбалски великани, на Мундијалу су се састали само једном. Било је то 1966. године у Енглеској, када је Аргентина славила са 2:1 у групној фази.
Посебну пажњу привлачи Лионел Меси, који је највећи дио клупске каријере провео управо у Шпанији, али је против националног тима земље у којој је постао легенда Барселоне играо само три пута. Последњи дуел са „црвеном фуријом“ имао је 2009. године, када је постигао гол у поразу Аргентине од 2:1 у Мадриду.
Последњи окршај двије селекције догодио се 2018. године, када је Шпанија декласирала Аргентину са 6:1 у пријатељском мечу. Ико је тада постигао хет-трик, док је Николас Отаменди био стрелац за „гаучосе“.
Финале ће окупити и велики број познаника из шпанског фудбала. Чак 24 од 52 играча из оба састава наступају за клубове из Шпаније, па многи ривали одлично познају квалитете једни других.
Посебно ће бити занимљиви дуели фудбалера Атлетико Мадрида – Алекса Баене и Марка Љорентеа са једне, односно Нахуела Молине и Хулијана Алвареза са друге стране.
Симболику доноси и сусрет Месија са новом генерацијом барселониних талената. Многи шпански репрезентативци, укључујући Ламина Јамала, одрасли су гледајући његове партије на Камп Ноу, док је само Педри имао прилику да дијели терен са аргентинским великаном.
Финале ће тако спојити прошлост и будућност – Месијеву посљедњу велику шансу на Мундијалу и генерацију Шпаније која жели да започне нову еру.
Финале Свјетског првенства између Шпаније и Аргентине, судиће словеначки арбитар Славко Винчић, којем ће то бити једна од највећих утакмица у каријери. Занимљиво је да ће Винчић први пут након Мундијала у Катару 2022. године дијелити правду Аргентини. Тада је судио један од највећих шокова турнира, пораз „гаучоса“ од Саудијске Арабије резултатом 2:1.
Када је у питању Шпанија, искуство је много позитивније. Словеначки судија је од тада водио три меча „црвене фурије“ и сва три пута славила је екипа са Пиринеја, укључујући полуфинале Европског првенства 2024. против Француске.
За 46-годишњег Винчића ово ће бити друго Свјетско првенство и четврти велики турнир. У клупском фудбалу судио је финале Лиге Европе 2022. између Ајнтрахта и Ренџерса, као и финале Лиге шампиона 2024. између Реал Мадрида и Борусије Дортмунд.
На актуелном Мундијалу водио је дуеле Бразила и Марока, Јордана и Алжира, као и меч осмине финала у којем је искључио Еквадорца Пјера Инкапиеа.
Без обзира на исход вечерашњег спектакла, Бразил ће остати најтрофејнија репрезентација свијета са пет освојених титула.
Побједом би се Аргентина изједначила са Италијом и Њемачком на другом мјесту вјечне листе са по четири свјетске круне, док би Шпанија евентуалним тријумфом стигла до друге титуле и придружила се Француској и Уругвају, који такође имају по два освојена Мундијала.
Када се подвуче црта, довољно је рећи – финале Свјетског првенства. Наравно да ће бити спектакла…
