У Републици Српској годишње од малигних болести оболи 6.000 особа, а из буџета се издваја 76 милиона КМ за посебан програм лијекова за обољеле, изјавио је данас министар здравља и социјалне заштите Српске Ален Шеранић.
„У те програме улази биолошка терапија за особе обољеле од малигних болести, али и лијекови за ријетке болести. То су специфични програми који подразумијевају да се претходно мора знати број пацијената који се лијече“, рекао је Шеранић новинарима у Бањалуци, гдје је присуствовао обиљежавању Свјетског дана борбе против рака, у организацији пет удружења лица обољелих од малигних болести из Српске.
Шеранић је појаснио да су одређене терапије за обољеле у експерименталној фази, немају своју индикацију и као такве се не могу наћи на списку Фонда здравственог осигурања Српске.
Он је додао да су најчешћи карциноми плућа и дебелог цријева, код мушкараца карцином простате, док жене углавном оболијевају од карцинома грлића материце и дојке.
Према његовим ријечима, у Српској је тренутно у току мапирање капацитета, како би се могао обезбиједити превентивни скриниг програм карцинома грлића материце и дојке.
Он је подсјетио да су ХПВ вакцине дио превенције и приступ којим се може искоријенити карцином грлића материце.
Предсједник Удружења обољелих од малигних болести Источне Херцеговине из Требиња „Вјера-луча-нада“, Нада Ђурић, каже да је циљ овог удружења побољшати статус пацијената.
„Основни циљ је да се укине листа чекања и да се на ту листу ставе лијекови новије генерације, који обољелима пружају квалитетнији живот“, поручила је Ђурићева.
Предсједник Удружења пацијената обољелих од меланома Српске „Ми смо са вама“, Јасминка Средојевић, каже да су све активности овог удружења усмјерене према превентивном дјеловању и раном откривању карцинома.
„Желимо едуковати становништво о смјерницама које требају слиједити, како би се спријечио настанак болести“, навела је Средојевићева.
Начелник Клинике за онкологију у Универзитетском клиничком центру Српске, Зденка Гојковић, рекла је да се велики број малигних болести може излијечити, ако се открије у раној фази.
Гојковићева је нагласила да су данас на сцени присутни бројни иновативни лијекови.
„Људи доста касно долазе на онколошке или прегледе уопштено. Касно се дијагностификује болест, а тада су могућности изљечења мање“, закључила је Гојковићева.
Према процјенама Свјетске здравствене организације, новооткривени случајеви рака најчешћи су били на дојци /2,26 милиона/, плућима /2,21 милион/, дебелом цријеву и ректуму /1,93 милиона/ и простати /1,41 милион/.
Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету, били су рак плућа /1,8 милиона смртних случајева/, колоректални карцином /935.000/, рак јетре /830.000/, желуца /769.000/, те рак дојке /685.000 смртних случајева/.
Према овим процјенама, очекује се да ће до 2040. године, доћи до повећања броја обољелих од рака за око 60 одсто у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.
