Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је Срни да, да далеко више од онога што се догодило прије 31 годину у Добровољачкој улици, када су људи страдали у рату, забрињава да данас они који желе да обиљеже мјесто страдања у Сарајеву – то морају да чине под јаком полицијском пратњом.
Он је упитао да ли је могуће да мора бити оволико полиције, ако се двије стране – српска, која каже да је био злочин, а друга која тврди да је бранила град, не могу договорити да кажу да ће поштовати истину једних и других.
„То говори једно – да дефинитивно будућност БиХ не постоји и да је ово вријеме у којем ћемо морати разговарати о другим облицима суживота“, рекао је Ћосић.
Ћосић се пита о каквом се заједничком животу у БиХ говори ако је неопходно да оволики број полицајаца обезбјеђује 100 до 150 људи да обиљежи овај датум и ако Сарајево није у стању да једном плочом или било чим обиљежи и уважава ово мјесто страдања.
„О каквом заједничком животу, држави и помирењу причамо? Они који живе у Сарајеву су свјесни да је ово немогућа држава и немогући пројекат. Далеко је боље живјети једни поред других, у раздвојеним околностима, него се наставити патити“, рекао је Ћосић.
Он је рекао да људи одлазе из ове земље јер се показује да не може да функционише, што је показао и данашњи дан.
„Постоје и мјеста у Републици Српској на којима су неки људи убијени. Од тога не треба бјежати и, колико знам, када људи из Федерације БиХ /ФБиХ/ долазе на та мјеста да обиљеже страдање – никада то не буде под оволиком полицијском пратњом, него дођу сами, што говори о томе колико је толерантна Република Српска, а колико Федерација“, указао је Ћосић.
Ћосић је напоменуо да потпуно другачији погледи на прошлост, који опредјељују будућност, за резултат имају потпуно немогућу државу.
Градоначелник Источног Сарајева је у делегацији Републике Српске данас у Сарајеву обиљежио 31 годину од злочина у Добровољачкој улици над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА.
„То је била прилика да обиђемо то мјесто у центру Сарајеву гдје су паравојне формације напале колону ЈНА која је излазила из Сарајева“, рекао је Ћосић.
Он је навео да данас људи у ФБиХ покушавају представити и своју јавност увјерити да је било ријечи о борбеној колони која је, на неки начин, покушала некога да нападне.
„Јасно је као дан и сви су то рекли, постоје снимци о кретању колоне и о томе како је била усмјерена. Јасно је да била мирнодопска колона која се повлачила из Сарајева. Сви који су напали колону и напали војнике 2. и 3. маја 1992. године до дана данашњег нису одговарали“, истакао је Ћосић.
Ћосић је рекао да Тужилаштво БиХ покушава непрестано да освјежи и отвара нове предмете, те да се све развлачи до времена када ће они који су налогодавци биолошки да нестану са овог свијета.
„Онда је могуће да ће неко рећи како је требало некога пресудити“, напоменуо је Ћосић.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и „Зелених беретки“, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.
Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.
