У времену политичких и економских, унутрашњих и спољних притисака, Народна скупштина је у претходне четири године успјела да да значајан допринос у очувању институција и уставо-правне позиције Републике Српске, каже предсједник Парламента Српске Ненад Стевандић. У доношењу кључних докумената постојало је јединство владајуће коалиције и већине опозиционих странака и посланика.
– Ова скупштина је усвојила много тешких одлука, много је непроспаваних ноћи и морам да призмнам да смо се у много ситуација надали већој подршци опозиције, али смо увијек имали довољно људи за двотрећинску већину – рекао је предсједник Парламента Ненад Стевандић.
У овом мандату Народне скупштине изабрана су четири сазива владе. Из два највећа посланичка клуба – СНСД и СДС, немају дилему када је требало бити јединствен.
– Завршили смо, што би се рекло, на ногама. Изабрали смо предсједника Републике Српске на ванредним изборима – Синишу Карана, али смо дошли у најповољнију спољнополитичку позицију за Српску од рата, заправо од њеног настанка, гдје америчка администрација тражи одлазак ОХР-а – рекао је шеф Клуба посланика СНСД-а Срђан Мазалица.
Шеф Клуба посланика СДС-а Огњен Бодирога, рекао је да ова странка увијек подржава виталне националне интересе Републике Српске.
– СДС је национална странка и увијек ће поштовати Републику Српску, па себе – каже Бодирога.
Оно што је занимљиво, посебно у прве двије године овог сазива, многи посланички клубови су се „поцијепали“, други су формирани, а поједини посланици из ових или оних разлога мијењали су и страначки дрес. Било је прелазака из опозиције у власт, али и обрнуто.
Жељко Дубравац (НФ) каже да је он једини посланик у овом сазиву, који је прешао из власти у опозицију.
Такву праксу преласка из једне у другу странку у току сазива и невраћање мандата политичкој партији из које је посланик дошао у скупштинске клупе, неки одобравају, а неки не.
Радислав Дончић који је прешао из ПДП-а у НФ, не види у томе ништа спорно.
– Жеља је била да наставимо дјеловање у Народном фронту, оно што данас видимо је гдје је ПДП – каже Дончић.
Бодирога сматра да је, када се због личних бенефита пређе у другу политичку организацију, враћање мандата најмање што може да се уради.
Зато ни не чуди да је овај сазив на почетку имао више посланичких клубова, него данас на крају мандата.
– Имали смо девет клубова, сада их има осам, с тим да је дошло до промјене у саставима и називима. Док манадати не буду припадали странкама, тако ће бити и треба размишљати о промјенама Изборног закона – истиче генерални секретар НСРС Боран Босанчић.
Потрајало би дуго када би набрајали све посланике који су се након уласка у Скупштину предомислили и прешли у другу политичку странку. Такође, потрајало би када би набрајали колико су пута поједини посланици због ометања рада условно речено добили „црвени картон“ – одузета им је ријеч или су удаљени из сале.
У том смислу у стенограму ће остати записане расправе предсједника Парламента Ненада Стевандића и лидера Листе за правду и ред Небојше Вукановића.
– Шта ја да урадим? Он ми одузме ријеч, ја ћутим, он ме вријеђа, ја ћутим. Ја не дискутујем, они ме вријеђају и кажем „човјече, немој се ширити на мени“ – каже Вукановић.
Стевандић подсјећа да је посао Скупштине да доноси закне и врши своју уставну функцију, те да то нико не може да спријечи.
Иако можда интересантне за јавност, ове расправе би требало што прије заборавити, а сјетити се усвојених закона који су побољшали и економску слику Републике Српске.
– Новим законима, инвестиционим циклусом и посљедњим ребалансом покушавамо остварити значајнији економски замах. Било је много закона којима смо се бавили и животним питањима, не само кроз повећање плата, него је било значајних економских реформи – наглашава Мазалица.
Као и у већини сазива до сада, тако и у овом, било је оних који су пресједили и прећутали у клупама, а редовно су мјесечно инкасирали више од 3.000 КМ посланичког дохотка. О ћутолозима неки други пут.
