У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша откривена су четири зуба стара око 300.000 година, који су припадали најмање двојици неандерталаца, саопштио је Филозофски факултет у Београду.
Ријеч је, како су навели, о најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човјека из Мале Баланице, откривене 2007. године.
Остаци неандерталца до сада су у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца.
Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000 и 500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.
Њихово присуство у Великој Баланици прије око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.
На територији Балкана прије 300.000 година највјероватније је, како је истакнуто, дошло до контакта европских и блискоисточних популација.
Анализа зуба објављена је у часопису „Џурнал оф хјуман еволушн“, једном од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека.
