Ребић, Мацан, Шеховац, Елез, Тунгуз, Његовановић, Бојовић, Н. Дамјановић, Л. Дамјановић, Пејичић, Крунић, Д. Дамјановић.
То је оно што је најважније вечерас. То су момци који су пробудили спортски вулкан у Источном Сарајеву и због којих је дошло близу 2500 навијача у дворану.
Није Славија успјела вечерас да избори мајсторицу иако је била на добром путу. Будућност је та која је подигла пехар првака Српске.
Диктирали смо темпо у првом полувремену које добијамо 42:35. И у наставку идемо на +19 а онда… као да смо се препали побједе. Искусни лисци из Будућности су то искористили.
Спортски је туговати послије пораза, а увјерили смо се у то и на трибинама и послије у свлачионици. Али понос је тај који нам остаје.
Ријека људи која је хрлила ка дворани, прича о кошарци на улици, кафани, продавници… То је заслуга ових момака и стручног штаба (па и управе, да се не наљуте).
Капитен Дарко Дамјановић приликом давања изјаве рече „Не знам шта да кажем…”. Не требате ви ништа говорити. Ми смо ваши дужници што сте нам приуштили сву ову енергију. Момци, хвала вам за све!
Славија – Будућност 72:75
