Врхови Алпа су све зеленији, са све више траве, а све мање снијега, упозоравају климатолози.
„Озелењавање“ је добро познат феномен на Арктику, али до сада није био виђен у великим размјерама у планинским подручјима.
Познати врхови Алпа прекривени снијегом све брже блиједе и замјењује их вегетациони покривач, закључак је студије објављене у научном часопису „Сајенс“.
Резултати истраживања заснивају се на 38-годишњим сателитским снимцима цијелог алпског планинског ланца у Европи.
„Били смо веома изненађени када смо пронашли тако велики тренд `озелењавања`“, појашњава први аутор студије Сабина Румф, еколог са Универзитета у Базелу.
За потребе анализе, научници су испитали регије на 1.700 метара надморске висине, како би искључили подручја која се користе за пољопривреду. Такође, из студије су искључили шумска подручја и глечере.
Према налазима, који су покривали период од 1984. до 2021. године, сњежни покривач љети више није био присутан на готово десет одсто проучаваног подручја.
Румфова истиче да сателитске слике могу само да потврде присутност или одсутност снијега – али први учинак загријавања јесте смањење дубине сњежног покривача, који се не може видјети из свемира.
Истраживачи су упоредили количину вегетације користећи анализу таласне дужине како би открили количину присутног хлорофила и открили да се раст биљака повећао у 77 одсто проучаване зоне.
„Озелењавање“ се догађа на три различита начина: биљке почињу расти у подручјима на којима прије нису биле присутне, расту више и гушће због повољних услова вјетра, а на крају одређене врсте које нормално расту на нижим висинама прелазе у виша подручја.
Kлиматске промјене покрећу те промјене – упозоравају научници и истичу да све то има штетне посљедице.
Прво, велики дио питке воде долази од топљења снијега, а ако се вода не складишти као снијег – она брже нестаје преко ријека.
Такође, нарушавају се станишта врста прилагођених специфично алпској околини.
Нестанак снијега штети и туристичкој индустрији, кључном економском покретачу регије.
