Срби, који су чинили већину у партизанском покрету, послије Руса су дали највећу жртву у Другом свјетском рату, рекао је данас министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић на обиљежавању 79 година од Битке на Сутјесци.
Милуновић је истакао да је 1943. година била преломна у Другом свјетском рату и да је партизански покрет у Југославији дао велики допринос коначној побједи над фашизмом и нацизмом, везујући велике непријатељске снаге, чиме је олакшана борба Совјетског савеза на источном фронту.
„Можемо да будемо поносни на своје претке, који су тада против највећег цивилизацијског зла дигли оружје и борили се. Управо имајући искуства из Другог свјетског рата и страдања српског народа, ми смо се у Одбрамбено- отаџбинском рату организовали и борили за слободу, с тим што овај пут наши непријатељи нису наишли на голорук народ“, рекао је Милуновић.
Скупу на Тјентишту, који је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, присуствовали су поштоваоци партизанског покрета из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Са скупа је поручено да је потребно да, онако како данас, послије толико вијекова народ памти Немањиће, Обилиће, Синђелиће, Мишиће, и будућа покољења памте славне борце антифашистичког покрета и велику цијену коју су платили за слободу својих потомака.
Члан Предсједнштва СУБНОР-а Републике Српске Рајко Ћапин, рекао је да нигдје хук слободе нема такав одзвук и тежину и да нигдје није грандиознија порука, као када се шаље са врлети Зеленгоре, из Долине хероја на Сутјесци.
„Ово је дан часне обавезе да чувамо успомену и његујемо пијетет према људима који су, не жалећи своје животе и своје дијелове тијела, учествовали и побиједили мрског окупатора и подарили нам слободу и мир“, рекао је Ћапин.
Предсједник СОБНОР-а Црне Горе Радојица Радојевић, рекао је да је Сутјеска била и остала симбол пркоса, поноса и узлетиште у најтежим тренуцима драматичне борбе за слободу и узвишене људске идеале правде и истине.
„Сутјеска је наше светилиште, наше огледало да се види колико смо образ сачували и непријатеља морално надвисили. Сутјеска су наши Термопили, гдје су многи погинули, али је извојевана величанствена побједа. Kлањамо се до незаборава витезовима борбе за слободу свог народа“, рекао је Радојевић.
Да се поклони сјенима славних јунака на Тјентиште из Београда је дошла Мирјана Вуњак Жикић, рођака Јованке Броз.
„Жалосно је што нема више младих и грешка нас старијих је што то нисмо урадили, увек има времена, да млади знају где су гробови наших предака“, поручила је Жикићева.
Kоторанин Здравко Дабижиновић, чији је отац Душан ратовао у бригади Саве Kовачевића, сваке године долази на Тјентиште.
„Драго ми је овђе доћи, посјетити пале хероје“, рекао је Дабижиновић.
Милан Лучић из Пријепоља, син једног од јунака Битке на Сутјесци Милоша Лучића, који је јесенас преминуо у 98. години, истакао је да су недавно обиљежили у Пријепољу 80 година од формирања Треће пролетерске бригаде.
„Та бригада је задња прешла Сутјеску, пошто је била у заштитиници и током те борбе имала је 282 погинула борца. Мој отац је у рату четири пута рањаван, а на Сутјесци је рањен у бутину“, рекао је Лучић.
Битком на Сутјесци у јуну 1943. године и извлачењем партизана из обруча уз огромне губитке завршена је пета непријатељска офанзива, у којој је учествовало 127.000 њемачких војника и њихових савезника, наспрам 22.000 партизанских бораца.
Офанзива је трајала од 15. маја до 15. јуна, а у борбама је погинуло 7.543 припадника југословенских бораца.
Уз партизанске борце, масовно је страдао и српски народ у Пивској области у данашњој Црној Гори.
У „Kрвавој пивској бајци“ убијено је више око 1.260 Пивљана, међу њима 549 дјеце. Само у једном дану, 7. јуна 1943. године, јединица „Принц Еуген“ уз подршку Ханџар дивизије у Долима је убила 520 мјештана, међу њима 109 дјеце.
На костурницу Битке на Сутјесци вијенце су данас положили изасланик српског члана Предсједништва БиХ, делегације Владе и Народне скупштине Републике Српске, Владе Србије, Општине Фоча, СУБНОР-а Српске и Србије, СОБНОР-а Црне Горе, Оружаних снага БиХ, војни аташе амбасаде Руске Федерације у БиХ и представници бројних удружења.
