Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња обиљежено је 147 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке.
Помен је служило свештенство Епархије захумско-херцеговачке. Присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, конзули Србије у Мостару и Требињу.
Присуствовали су и начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представници борачких удружења, потомци устаница и мјештани.
Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја заједно организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у Српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.
