Одјељење оториноларингологије и цервикофацијалне хирургије ЈЗУ Болнице „Србија“ Источно Сарајево све више напредује, а то потврђује и по први пут урађена операција атрезије хоане код дјетета старог три године.
„Пацијенту је при рођењу у нашој болници дијагностикована атрезија хоане са десне стране, након чега је дијете уредно контролисано и праћено. Хируршко лијечење је подразумијевало операцију атрезије хоане са постављањем интраназалног стента који је имао за циљ одржавање отвора. Шест недјеља након операције стент се одстранио, након чега се констатовала уредна проходност носа“, истакао је специјалиста оториноларинголије др Ђорђе Пејић.
Нагласио је да је комплетно лијечење протекло уредно на задовољство нашег пацијената, његових родитеља и медицинског особља.
„Атрезија хоане је једна од најчешћих урођених малформација носне дупље. Ради се о непотпуном сужењу или потпуној облитерацији задњих носних отвора, који повезују носну шупљину са назофаринском. Задњи носни отвори обично се отварају између шесте и осме недјеље интраутериног живота“, појаснио је др Пејић.
Инциденца јављања је 1: 10 000 код живорођене дјеце. Може да буде обострана или једнострана која је знатно чешћа. Обострана атрезија хоане код новорођенчета је опасна по живот и захтјева хитно рјешавање. Бебе до шесте недјеље живота искључиво дишу на нос и због тога имају епизоде гушења када мирују, једу или спавају, осим када плачу и тада се стање поправи.
Др Пејић је истакао да се код једностране атрезије хоане тегобе јављају када је запушена носница која је нормално проходна. Из овог разлога често овај тип атрезије обично остаје незапажен одмах по рођењу. Дјеца од четвртог до осмог мјесеца живота науче да дишу кроз уста и тада се јавља једнострана константна запушеност носнице и стални густи секрет из носа који је често праћен инфекцијама.
„Дијагноза се поставља тако што се кроз нос пласира мали катетер чији крај треба да се види или напипа у усној шупљини. Код сумње на атрезију обавезан је преглед оториноларинголога, а у даљој дијагностичкој обради неопходно је урадити МСЦТ регије носа и епифаринкса. Лијечење је хируршко са циљем успостављања нормалне функције носа“, закључује др Пејић.
