На Филозофском факултету на Палама, почеле су сесије у оквиру научног скупа „Митрополит дабробосански Георгије Николајевић /1807-1896/ и његово доба“ на коме ће 15 учесника из Републике Српске, Србије и Хрватске говорити и указати на његов немјерљив допринос књижевности, просвјети и вјери.
Директор Архива БиХ Данијела Мрда, на сесији је говорила о личности Георгија Николајевића, те црквеним и политичким приликама у Аустро-Угарској.
Мрда је навела да Архив има богату збирку из аустроугарског периода и фондова који су изванредно сачувани, а датирају од 1878. до 1918. године, те да је то широк спектар архивске грађе, коју је било тешко издојити за данашње презентације.
„Презентација докумената о животу и раду митрополита Георгија Николајевића, заснована је на разноврсној богатој архивској документацији, до које може доћи само истраживач који се добро сналази у овој врсти посла јер обрадити их, припремити такву врсту документа, најтеже је за једног истраживача, јер су текстови писани готским писмом“, рекла је Мрда током сесије.
Она је додала да је срећа да Архива БиХ има два архивара који познају ово писмо и драгоцјени су у превођењу тих докумената и истраживачима у раду.
Мрда је навела да су мјесецима истраживали архивску грађу у вези са животом и радом митрополита Николајевића и да је био изазов изабрати документа, али се ипак одлучила да крене од периода 1878. и окупације и успостављање Земаљске владе, јер је била јасна намјера Аустро-Угарске да у потпуности преузме контролу над свим институцијама које су имале утицај на свијест становништа у БиХ.
Она је напоменула да је први попис становништва урађен 1879. и из релавентних података које имају у Архиву БиХ, јасно се види да је Срба било 42,88 одсто и били су најбројнији у БиХ.
Мрда је објаснила да у архивској грађи има значајних докумената важних за живот Митрополије дабробосанске, као и докумената о историји Срба на овим просторима, попут збирке периодике, часописа из тог периода.
Према њеним ријечима, митрополит Георгије Николајевић био је вриједан, скроман човјек, доброчинитељ који је основао фондове у добровољне свхе, а његова посебна пастирска улога огледа се у очувању националног и вјерског идентитета код Срба, који су остали и из све потешкоће опстали на овим просторима.
Мрда је навела да за архиве гдје се чува архивска грађа, може рећи да су стари колико и човјечанство, јер настајање и чување писаних докумената, сеже у далеку прошлост од када постоји и писменост.
Доцент на Филозофском факултету на Палама Владан Бартула говорио је о раду Георгија Николајевића и дубровачка књижевности, истичући да је он био учитељ у српској школи у Дубровнику, а послије тога дубровачки парох.
Бартула истиче да је Николајевић радио значајне послове у дубровачком архиву, доста докумената одатле преписао и објавио у каснијим зборницима.
„Kао један од наших значајних историчара књижевности, бавио се дубровачким писцима. Скупљао је, разматрао и тумачио грађу која је везана за дубровачке пјеснике и дубровачке књижевнике од 15. до 19. вијека“, истакао је Бартула.
Научни скуп који је отворен синоћ, организују Митрополија дабробосанска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву и Филозофски факултет Пале.
