Бањалуку, највећи град Републике Српске, прије 53 године погодио је катастрофалан земљотрес који је иза себе оставио пустош, живот је изгубило 15 људи, док 1.117 било лакше или теже повријеђено.
У згради „Титаник“, која је претрпјела тешка конструктивна оштећења, смртно је страдало 13 лица, једна дјевојчица је страдала у Улици Браће и сестара Капор када се обрушио дио куће и усмртио је док се играла у дворишту.
Један мушкарац страдао је испред тадашњег ресторана „Козара“ гдје га је усмртила цигла кад је у паници истрчао испред ресторана, приликом једног од накнадних удара.
Према подацима сеизмолога Хидрометеоролошког завода Републике Српске, Бањалуку су 26. и 27. октобра 1969. године погодила четири јака земљотреса.
Главни удар десио се у недјељу ујутру, 27. октобра, у 8.10 часова јачине 6,6 степени Рихтерове скале, а раније претходила су му два јака земљотреса у 15.36 часова јачине 5,6 степени по Рихтеровој скали и у недјељу у 2.55 часова јачине 4,8 степени по Рихтеру.
Послије главног удара 27. октобра услиједио је накнадни удар у 8.53 часова јачине 4,7 јединица Рихтерове скале.
Град је остао девастиран, а огромна материјална штета била је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Бањалука је остала без струје и воде, а војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала затрпане. Помоћ је стизала са свих страна, људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова.
Земљотреси су оставили катастрофалне посљедице на подручју 15 општина Босанске Крајине – Бањалуке, Челинца, Лакташа, Градишке, Прњавора, Котор Варши, Кнежева, Српца, Кључа, Јајца, Приједора, Санског Моста, Кључа, Козарске Дубице и Новог Града.
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бањалука је поново стала на ноге, развијала се и постала савремен и модеран град, универзитетски, привредни, финансијски, политички и административни центар.
Начелница Одјељења за опсерваторску сеизмологију у Републичком хидрометеоролошком заводу Сњежана Цвијић Амулић је поводом 53 година од разорног земљотреса рекла Срни да се Бањалука налази у врло озбиљној сеизмогеној зони гдје су се десили јаки земљотреси и гдје се могу очекивати чак до седам степени по Рихтеру.
– Треба врло озбиљно схватити у којој зони живимо. Кад ће се то десити ми не знамо, али постоји вјероватноћа на основу наших карата које смо правили гдје се процјењује могућност појаве земљотреса у одређеном временском периоду – рекла је Амулићева.
Она је навела да је врло могуће да се такав земљотрес понови, али да се не зна тачно кад.
– Припрема јаког земљотреса траје неколико десетина година, отприлике око 80 година, што значи у неком периоду наредних 20 до 25 година се може очекивати озбиљнији земљотрес на овом подручју – навела је Амулићева.
Она је истакла да се потреси не могу предвидјети, али да се може утврђивати вјероватноћа њиховог појављивања на одређеном простору на основу хазарда, статистичких података и историјских чињеница.
Амулићева је појаснила да БиХ припада евромедитеранској зони, односно зони са највећим сеизмичким хазардом гдје се сударају афричка и евроазијска тектонска плоча.
Она је додала да се у дијелу зоне, гдје се спајају Динариди са Панонском низијом, налази бањалучки расјед, који је врло активан, а пружа се од Бањалуке и улази у Хрватску.
– На том расједу се и десио петрињски земљотрес у децембру 2020. године који је слика бањалучког из 1969. године, као да се тамо поновио. Тај расјед представља зону гдје је дебљина земљине коре прилично различита и због тих напонских стања који се јављају долази и до појаве јачих земљотреса – појаснила је Амулићева.
Она је рекла да је сеизмички хазард у Бањалуци потцијењен због недостатка података из прошлости и додала да не постоји акцелометријска мрежа у Републици Српској осим пар широкопојасних и краткопериодичних станица.
– Мора се озбиљније схватити постојање сеизмолошке службе, требало би да имамо и акцелометријску мрежу – навела је Амулићева.
Према њеним ријечима, земљотрес не убија људе већ сеизмички неотпорне грађевине због чега је потребно поштовати прописе при пројектовању и грађењу.
– Прописи о противтрусној заштити се морају поштовати јер ако је све урађено онако како закон налаже онда нема потребе да се земљотрес доживљава као нешто страшно – навела је Амулићева.
Послије серије земљотреса током 1969. године у Бањалуци се десио још један јачи накнадни удар 31. децембра 1969. године у 14.18 часова јачине 5,3 Рихтерова степена.
Јачи земљотреси након 1969. године десили су се 20. октобра 1970. године у 14.45 часова јачине 4,5 степени по Рихтеру, исти дан у 21.19 јачине 4,6 степени Рихтерове скале, 17. фебруара 1975. године у 15.24 часа јачине четири степена по Рихтеру.
Земљотрес је забиљежен и 21. априла 1975. године у 1.31 час магнитуде 4,7 степени по Рихтеру, те 13. августа 1981. године у 3.58 часова са магнитутом од 5,4 Рихтера.
Према подацима Хидрометеоролошког завода, након 30 година затишја, сљедећи јачи земљотреси на подручју бањалучког региона десили су се 29. априла 2011. године у 1.30 часова магнитуде 4,3 јединице Рихтерове скале, 28. јануара 2014. године у 1.38 часова магнитуде 4,2 јединице Рихтерове скале и 3. новембра 2016. године у 15.04 часа магнитуде четири јединице Рихтерове скале.
